Na današnji dan dogodila se najdrastičnija i najnerazumnija upotreba vojne sile u istoriji čovečanstva. Po naredbi američkog predsenika Harija Trumana, 6. avgusta 1945. godine „Mali dečak” je pao na Hirošimu i pretvorio je u ruševine za samo par sekundi.
U želji da što pre završi Drugi svetski rat i okonča dalje sukobe sa Japanom, jedinom preostalom članicom Sila Osovine, američki predsednik Hari S. Truman je potpisao odobrenje za upotrebu „finalnog oružja”, atomske bombe. Tri aviona tipa B-29 Superfortress (Supertvrđava) su poletela sa Tiniana, malog ostrva u Tihom okeanu u 2.45 časova po lokalnom vremenu. Jedan je nosio „Malog dečaka” (Little boy), uranijumsku bombu dugu 4 metra i tešku 4 tone, a druga dva su bila opremljena sredstvima za snimanje i osmatranje. U 8 časova i 15 minuta iz aviona je poleteo smrtonosni teret i eksplodirao na 580 metara visine, 43 sekunde od odvajanja, zbog boljeg učinka. Učinak nije mogao biti bolji, ili gori, zavisi od gledišta. U jednom trenutku, pretpostavlja se da je umrlo oko 60 hiljada ljudi. Nikada u istoriji čovečanstva nije više ljudi umrlo u jednoj jedinoj sekundi. Od trenutnih posledica radijacije stradalo je mnogo više, do kraja sledeće nedelje došlo se do brojke od 120 hiljada. U stvari, ta brojka se i dan danas ne zna sa sigurnošću, jer i 67 godina posle eksplozija umiru ljudi od njihovih posledica, od raka i leukemije izazvanih radijacijom. Neke studije govore o ukupnoj cifri od oko 200 hiljada.
Samo par dana kasnije, 9. avgusta, još jednom su američki avioni posejali smrt među civilnim stanovništvom neporaženog Japana, ali je ovog puta meta bio grad Nagasaki. Zahvaljujući oblačnom vremenu, plutonijumska bomba „Debeli čovek” (Fat man) teška 4 600 kg, 1.5 puta jača od one bačene na Hirošimu, nije pala na planirano mesto nego 2 kilometara dalje, ali je ipak uništila pola grada. Zahvaljujući tome, i planinskoj konfiguraciji zemljišta u Nagasakiju je bilo manje žrtava. Samo 20. 000 od posledica eksplozije i udarnog vrelog talasa i još 40 hiljada od posledica radijacije. „Samo” 60 hiljada.
Posledice samih eksplozija su već bile poznate na probama. Mogući uticaj radijacije na živi organizam nije bio potpuno nepoznat. Ali, i sami naučnici su priznali godinama kasnije da su ga podcenili. Činjenica je da je čovek otvorio Pandorinu kutiju i da ne zna kako da je zatvori. Hirošima i Nagasaki su postali sinonim borbe protiv nuklearnog naoružanja i možemo samo da se nadamo da će tako i ostati, bez dodavanja novih gradova na tu listu. Neka nam upozorenje budu glasovi skoro 300 hiljada žrtava Hirošime i Nagasakija.
