Zahvaljujući pokretaču ideje, ujedno i prvom upravniku Božidaru Valtroviću, 1948. je osnovano Pozorište lutaka NR Srbije, koje je do danas više puta menjalo naziv: Beogradsko marionetsko pozorište, Beogradsko pozorište lutaka, Malo pozorište, da bi konačno postalo Malo pozorište „Duško Radović“. U potrazi za svojim prepoznatljivim stilom, ono je tokom godina sazrevalo i saznavalo, koristeći savremena evropska i svetska dostignuća u oblasti pozorišne umetnosti, ali kroz očuvanje naše narodne kulture.

Malo pozorište je bio naziv prvog srpskog dečijeg pozorišta koje je postojalo u periodu od 1905 - 1907. a koje su vodili Branislav Nušić i Mihajlo Sretenović.

U predivnom ambijentu Tašmajdanskog parka, ovo pozorište je dobilo prvu namenski građenu zgradu za dečije pozorište u staroj Jugoslaviji u kojoj se od 6. juna 1968. i nalazi. Zgrada je sazidana po ideji našeg cenjenog arhitekte, Ivana Antića.

Inicijativom novog upravnika Primoža Beblera, 1986. je pored dečije scene ustanovljena i „Večernja scena Radović“, čime je ovo pozorište postalo jedinstveno mesto za velike i za male koje važi za jedno od najprogresivnijih pozorišta u Beogradu. Na dečijoj sceni su prvi put odigrane predstave namenjene bebama, a na večernjoj adolescentima.

Osvajajući srca publike i mnogobrojne nagrade, ovo pozorište je svoje predstave igralo širom sveta, od Kanade, do Japana, po parkovima Beograda i livadama naše zemlje, a može se pohvaliti i nagradama na Sterijinom pozorju, našem najpriznatijem pozorišnom festivalu.

Nakon što je zgrada oštećena u NATO bombardovanju, potpuno je renovirana 2014. i danas predstavlja jedno od najopremljenih pozorišta u Srbiji, koje poseduje savremenu scenu sa posebnom kontrolom svetlosnog parka i audio sistemom pogodnim za sve vrste muzičko scenskih događaja.

Prema rečima novog direktora Aleka Rodića, najvrednije što ovo pozorište poseduje su ljudi, stručnjaci, umetnici i entuzijasti, koji svojom kreativnošću doprinose kvalitetnom repertoaru u kojem uživaju sve generacije: Kameni cvet, Pop Ćira i pop Spira, Plavi čuperak, Prevaranti, Aska i vuk, Pinokio, Noć u Merlinovom zamku, Knjiga lutanja, Cirkus Mario & Neta, samo su neki od 25 naslova koji se trenutno na ovom mestu mogu pogledati.

Pozorište za decu nije samo škola u kojoj se obrazuje pozorišna publika, već ono predstavlja mesto u kome se jačina aplauza meri brojem osmeha i snagom otkucaja dečijeg srca.

Danas kada se u publici nalaze i praunuci onih koji su te davne 1949. gledali prvu izvedenu predstavu, Malo pozorište „Duško Radović“ nas poziva da zajedno sakupimo 1.000 razloga zbog kojih je deci potrebno pozorište:

• Zbog toga što se u njemu najlepše raste.
• Zbog toga što je pozorište sinteza dramske, likovne, muzičke i literarne umetnosti.
• Zbog toga što iz pozorišta dete izlazi bogatije za novo saznanje i još jedno iskustvo.
• Zbog toga što za razliku od televizije gde ne postoji interakcija, pozorište od posmatrača stvara učesnika.
• Zbog toga što je druženje u pozorištu zdravije od sedenja pored kompjutera.
• Zbog toga što se u pozorištu najlepše mašta i sanja.
• Zbog toga što u pozorištu nemoguće postaje moguće.
• Zbog toga što nas pozorište uči da razlikujemo dobro i zlo.
• Zbog toga što se u pozorištu najlepše igra i smeje.
• Zbog toga što je pozorište večita misterija koja u svakom žanru nastoji da nas nešto nauči.
• Zbog toga što “iza nekih novih klinaca dolaze još noviji klinci. Klinci prave klince. Klinci se klincima izbijaju”. (D.Radović)
• Zbog toga što…. (nastavite niz, dodajte svoj razlog…)