Stavljajući ih u kavez i izopštavajući ih iz prirodnog staništa, čovek je, iz sopstvenog straha, dugi niz godina od divljih životinja pravio atrakciju u zoovrtovima. Međutim, kao što mu svaka igračka lako dosadi, tako je i zoovrt postao samo mesto gde jadne životinje u kavezu čekaju svoj sudnji dan.

Danas je ponuđen novi, daleko humaniji oblik ove vrste zabave. Ako želi da se druži sa tim divnim bićima, ili ih iz prikarajka posmatra, čovek će morati da pristane da bude zatvoren u kavezu, dok životinje slobodno šetaju oko njega. Time bi one, nakon mnogogodišnjeg zatočeništva, konačno dobile kakvu - takvu slobodu, dok bi ljudi zbog sopstvenog hedonizma, pristali da budu u kavezu.

Najnoviji koncept zoovrta nalaže da, umesto uobičajene slike gomile ljudi koji se tiskaju oko malih kaveza u kojima su zatvorene životinje, ljudi budu ti koji se kriju od „vlasnika divljine tri kontinenta“.

Danski arhitekta Bjarke Ingles je svojim pristupom za plan Givskud Zootopiju osmislio koncept u kome će se ljudi osećati da su u kavezu onda kada žele da gledaju one koji su do juče bili zatočenici. U tom svetu, životinje bi slobodno šetale po svojoj divljini, veoma sličnoj onoj koja predstavja njihovo prirodno okruženje. Ovakav zoovrt bi po predviđenom planu trebalo da se prostire na 300 hektara divljine u kojoj životinje ne bi znale da se iza kulisa nalaze oni koji žele da ih posmatraju.

U ovakvom konceptu zoološkog vrta budućnosti je planirano da posetioci lavove posmatraju iz bunkera, medvede iz kućica skrivenih u drveću, a žirafe kroz rupe na brdima. Plan podrazumeva da i za posmatranje svih ostalih životinja koja bi na ovakvom mestu živela budu osmišljena mesta integrisana u predivne pejzaže kontinenata u kojima je prirodno stanište ovih životnja, tako da ljudi mogu da ih posmatraju na način da budu ozbiljno skriveni od pogleda od onih koji su, uhvaćeni u ljudsku klopku, do sada živeli u kavezima od samo par kvadrata.