Na današnji dan 30 marta 1853. god rođen je jedan od najvećih slikara, Vinsent Vilem van Gog (Vincent Willem van Gogh), čija su dela obeležila postimpresionistički period. U vremenskom periodu od 10 godina, ostavio je iza sebe preko 900 slika i 1100 crteža.
Van Gog je bio holandskog porekla. Odrastao je u višečlanoj porodici. Najpre se oprobao kao trgovac umetničkim delima. Nije se dugo zadržao u tom poslu, posle kojeg se okušao kao učitelj. Mišljenja o njemu nisu u to vreme bila pozitivna. Smatrali su ga za osobu koja nije imala pozitivnog uticaja na ljude, ekscentrika, mrzovoljnog i asocijalnog čoveka.
Još kao dete voleo je da crta i pokazao ne samo talenat nego i veliku ljubav prema slikarstvu. Ozbiljan pristup ovoj umetnosti, nastupio je u njegovim dvadesetim godinama, dok su neka od najpoznatijih dela nastala u zadnje dve godine njegovog nadasve kratkog života. Gogov nov način slikanja se ispoljava sve snažnije. Isključuju se senke i svaka modulacija. On primenjuje čistu otvorenu skalu boja a oblike konturira tamnom bojom (Autoportret). Taj način primenjuje i u ostalim svojim prikazima ljudskog lika. Posebno poglavlje u njegovom slikarstvu čine slike livada, maslina, čempresa,bregova planina i zvezda. Boreći se za egzistenciju, životni put ga je odveo u Borinage, rudarsko naselje na severu Holandije. Težak i nimalo lak život rudara, uticao je na njegovo fizičko i duševno zdravlje.
Vidno razočaran, utehu je tražio u crtanju, tako da je baš u ovom periodu naslikao prva umetnička dela. Crtao je rudare i njihove porodice, na čijim licima se jasno mogla videti borba sa glađu, bolešću i svim nedaćama koja ih je mogla zadesiti. Nakon ovog mukotrpnog života, Van Gog se vraća sa svojim roditeljima u Hajnen. U ovom periodu, upoznaje Margot Begeman, jedinu ženu koja ga je bezrezervno volela. Njihova zabranjena ljubav i nemogućnost da se uda za njega, bili su razlog zbog kojeg je sama sebi prekratila život. Mladog Van Goga, život odvodi u Pariz, gde upoznaje Tuluz-Lotreka, Žorža Seroa, Pola Gogena i Sezana. Zbog svađe sa Gogenom, koji se smatra najvećim krivcem za Gogovo poremećeno psihičko zdravlje, Van Gog je sam sebi odsekao uvo, nakon čega je završio u psihijatrijskoj bolnici u Sen Remiju. U svojoj 37 godini, pucavši sam u sebe, prekratio je svoj život. Njegove poslednje reči su bile: „La tristesse durera toujours” (Tuga će trajati večno).
Van Gogove najpoznatije slike su: „Umetnikova soba”, „Bela kuća noću”, „Kafana noću”, „Spavaća soba u Arlu”, „Suncokreti”, „Polja žita sa žeteocem”, „Ljudi koji jedu krompir”, „Žetelac”, „Žitna polja sa čempresima”, „Most u Arlu”, „Starac” i mnoge druge.