Ogromna prostranstva u kojima čovek još nije trajno ''pustio korene'' dozvoljavaju životinjama da se osećaju sigurno, ali i ovde su u opasnosti od izumiranja.

U Africi vladaju velike klimatske razlike, od velike vrućine do jake hladnoće, a različitost tamnošnje vegetacije omogućuje život celom nizu životinja, među kojima su sisari, ptice, gmizavci, ribe i insekti. Ima više od 40 vrsta primata, 70 vrsta mesojeda, više od 1500 vrsti ptica i širok spektar papkara i kopitara. Afrika se može pohvaliti i time da u njoj žive i najbrža kopnena životinja - gepard, najveća ptica - noj, najveći primat – gorila, i najveći kopneni sisar – afrički slon. To je istovremeno i veliko prokletstvo za faunu ovog kontinenta, jer je od početka kolonizacije on smatran za ogromno lovište u kome lepi i vredni trofeji samo čekaju da ih neko pokupi. Zahvaljujući belom čoveku mnoge vrste koje su se slobodno šetale Afrikom, i brojale i preko stotine hiljada primeraka, sada su na ivici istrebljenja.

Afrički divlji magarac (Equus africanus) je vrsta iz porodice konja, i zoolozi ga u šali nazivaju ''pravim magarcem'' jer se od njega tokom vremena razvio domaći magarac. Prosečna dužina tela im je oko 2 metra, visina do 130 cm, a težina do 250 kg, sivo smeđe boje su boje, s tim da im je trbuh svetliji, a noge im često mogu biti šarene, kao kod zebri. Nekada su živeli na teritoriji cele severne Afrike, ali zbog lovokradica, pripitomljavanja od strane domaćeg stanovništva i bolesti, brojnost im je odavno u opadanju. Sa svojih prirodnih staništa su odavno nestali, a u novije vreme živeli su u Etiopiji, Eritreji, Somaliji i Sudanu. Osamdesetih godina prošlog veka ukupan broj divljih magaraca je procenjen na najviše 1000 životinja, ali je od tada taj broj drastično manji. U Somaliji su verovatno istrebljeni tokom građanskog rata, a u Etiopiji i Sudanu su pred istrebljenjem. Jedino je u Eritreji koliko toliko stabilna populacija ovih životinja, i procenjuje se da ih ima ukupno 400 u nekoliko krda.

Nosorog (Rhinocerotidae) je najveća kopnena životinja posle slona, u Africi žive dve od pet vrsta, i svih pet su u kategoriji kritično ugroženih. U Africi žive Beli (Ceratotherium simum) i Crni nosorog (Diceros bicornis), ali su oni iste boje, a jedina razlika im je u obliku usana koja je šira kod belog nosoroga. Kada su Englezi prvi put videli ove životinje pogrešno su razumeli afričku reč ''Vajd'' (wyd - širok) i razumeli ''Uajt'' (white – belo). Inače, obe vrste nosoroga su slične, dužine su do 4 metara, visine visine do 180 cm i težine oko 4 tone. Nosorozi su uglavnom samotnjaci, a mogu se videti najviše 3 životinje u doba parenja, i to uglavnom jedna ženka i eventualno dva mužjaka koji se bore za nju. Početkom XX veka smatra se da je bilo nekoliko stotina hiljada ovih životinja u celoj Africi, ali ih je preterani lov zbog njihovog ukrasa na njušci (rog ove životinje je veoma cenjen u kineskoj medicini) doveo do samo nekoliko desetina hiljada sredinom istog veka. Danas se procenjuje da ih ima oko 10 hiljada belih i samo 2000 crnih nosoroga u divljini.

Bonobo majmun (Pan paniscus) je vrsta šimpanze, najmanja od svih, te se još zove i patuljasta šimpanza. Primetno su manji od svojih rođaka, krhkije građe, ali i sličniji čoveku. Ženke su manje od mužjaka i imaju isturenije grudi, za razliku od ostalih čovekolikih majmuna. Bonobe gotovo 25% vremena kretanja na tlu hodaju uspravno. Sve te odlike, i njihovo držanje, daju im mnogo ljudskiji izgled u odnosu na obične šimpanze. Štaviše, bonobe imaju izrazito individualiziran izgled lica, kao i ljudi, pa se pojedinačno jedni od drugih znatno razlikuju. Njihov broj je danas procenjen na ispod 10 hiljada, i to samo na teritoriji države Kongo. Najveću pretnju ovim životinjama predstavljaju ljudi sa tih prostora koji obožavaju njihovo meso i tvrde da nema ničeg ukusnijeg. Za sada nema zakona koji bi sprečio lov na bonobo majmune.

Planinska gorila (Gorilla beringei beringei) je podvrsta gorila koja živi samo u dva mala regiona na svetu, u planinama Virunga na granici Ugande, Ruande i Konga, i u Bvindi Neprobojnom Nacionalnom Parku u Ugandi (Bwindi Impenetrable National Park). Od svojih rođaka se razlikuje po krznu koje je obično dužih dlaka i svilenkastije je nego kod ostalih. Sve gorile su istih proprorcija, do 1,80 metara visine, mada su u stvari više, jer kada se usprave kolena su im uvek povijena, razmaka ruku do 3 metara, a težina im je različita između polova. Ženke su teške do 100 kilograma, a mužjaci mogu biti i tri puta teži. Procenjuje se da ih u divljini ima oko 700 primeraka, a najveću opasnost im predstavljaju lovokradice i širenje ljudskih naseobina, jer se šume seku zarad dobijanja obradivog zemljišta. Izvanredan prikaz života ovih životinja dat je u filmu Gorile u magli sa Sigurni Viver u glavnoj ulozi.