Svako dete ima dva roditelja. Majku i oca. Kada se dete rodi, u šali kažemo da je majci mnogo lakše, jer je sigurna da je to njeno dete, dok otac i ne može da bude baš najsigurniji. Šta se dešava ako dete ima dve majke? Biološke. Čije je to dete? Ko mu je "prava" majka? I na kraju, da li je to pitanje etičko ili tehničko?
Posle niza eksperimenata, rođeno je tridesetoro potpuno zdrave, genetski modifikovane dece u Americi. O čemu se radi? Institut za reproduktivnu medicinu i nauku u St Barnabisu, u New Jerseyu vodi eksperimentalni program već tri godine, a rezultat toga je petnaestoro novorođene dece. Dvema testiranim bebama je utvrđeno da nose gene od tri roditelja. Ove bebe su namenjene ženama koje su imale problema da zatrudne, a dodatni geni su od žene donatorke koji su umetnuti u jajašca neplodnih žena pre oplođenja, zbog povećanja mogućnosti začeća. Šta to znači? To znači da su ekstra geni ugrađeni u njihov genetski materijal, koji se inače dobija od oca i majke, tj. iz jajašceta i spermatozoida, a to dalje znači da će se ti geni dalje prenositi na potomke. To znači da je započelo menjanje ljudskog genetskog materijala. Da bi se “popravila” ljudska rasa? Do sada se to zaobilazilo, a genetičari strahuju šta bi mogao biti sledeći korak u ovome. U članku objavljenom u časopisu Human Reproduction (Ljudska reprodukcija), istraživači predvođeni pionirom na području plodnosti, prof. Jacques Cohenom kažu da je ovo “prvi slučaj modifikacije ljudskog genetskog materijala čiji je rezultat rođenje normalne, zdrave dece”. Jacques Cohen je brilijantan, ali kontroverzan naučnik koji pomera granice tehnologije potpomognute oplodnje. Razvio je tehniku kojom se neplodnim muškarcima omogućuava da imaju vlastitu decu tako što je u laboratoriji ubrizgavao DNK sperme direktno u ženino jajašce.
Međutim, pojedini stručnjaci oštro kritikuju ove eksperimente, pošto se po njihovom mišljenju time ne dobija ništa više nego do sada u lečenju neplodnosti, a etika upliće svoje prste. Kako je prof. Cohen zaključio da je razlog neplodnosti žena poremećaj usled sitnih struktura, takozvanih mitohondrija u ćelijama njihovih jajašca, to je uzeo donirana jajašca i iz njih izvukao materijal sa zdravim mitohondrijama, da bi ih ubacio u jajašca žene koja želi da zatrudni. Kako mitohondrije sadrže genski materijal, bebe rođene na ovaj način nasleđuju DNK od obe žene. Genetski pečat kod ove dece, preko majčine linije, može dalje da se prenosi na potomke.
Portparol vlasti nadležan za područje ljudske oplodnje i embriologiju (HFEA), koji se bavi regulativom tehnologije potpomognute oplodnje u Velikoj Britaniji, tvrdi da ova tehnika neće moći biti licencirana u Britaniji jer se petlja u menjanje ljudskog genetskog niza. John Smeaton, nacionalni direktor Društva za zaštitu nerođene dece kaže:
”Ljudi saosećaju sa parovima koji pate od problema neplodnosti. Ali ovo izgleda dodatno podupire činjenicu da čitav proces oplodnje “in vitro”, kao sredstva za začinjanje dece, dovodi to toga da se na decu gleda kao na objekte na proizvodnoj traci”.
Prošle godine, prof. Cohen izjavio je da bi mu se zbog njegove stručnosti trebalo dozvoliti da klonira decu – takvu mogućnost mainstream naučna zajednica smatra užasavajućom.
”Moji studenti bi tako nešto napravili u jedno popodne.” izjavio je Cohen, dodajući da mu je najmanje troje ljudi prišlo izražavajući želju da im deca budu klonirana, ali on je morao odbiti njihove zahteve.
Ova deca imaju tri roditelja. Pitam se samo, ako su sada dodali jednog roditelja, koliko će vremena proći dok ne budu jednog oduzeli. Uostalom, ovakvim naučnicima očito da je svejedno. Dva, tri ili jedan. U čemu je razlika?