Studio glume Sandre Rodić Janković, čiji kreativni tim stoji iza ove predstave, još jednom nam je pokazao da je grupa veoma mladih ljudi sposobna da iznese ozbiljne društvene probleme i na najbolji način ih približi svojoj generaciji. Nakon predstave Plakar, koja se bavila problemom prihvatanja homoseksualnosti, Nolajfer se bavi generacijom izgubljenom u virtuelnom svetu.

„Nolajfere” na sceni oživljava najmlađa grupa polaznika Studija glume, kao krunu svog rada i učenja životne komunikacije, scenskog pokreta, dikcije i, najvažnije, magije pozorišta i snage umetnosti. Pred punom salom Centra za kuturnu dekontaminaciju, sinoć su Nikola Antonijević, Andrej Sušanj, Nađa Belić, Simonida Luković, Katarina Petrović, Uroš Durlević, Milica Milašinović, Filip Matić, Uroš Stojković i Branko Karpić na najboji način svojoj generaciji pokazali razliku između fejva, lajka i gromoglasnog aplauza kojim stvarni, duhom i telom prisutni ljudi, istinski nagrađuju nečiji trud i uspeh.

Njihova poruka je da stvarni životni uspesi zahtevaju mnogo rada, učenja i stalnog usavršavanja što se ne može postići gluvarenjem u virtuelnim kulama od karata i začaranom krugu neumorne industrije igara koje iscrpljuju dušu, daju iluziju kontrole i ograničavaju um.

Rediteljka Sandra Rodić Janković, asistentkinja rediteljke Ivana Adžić i Vesna Dubak Lukić zadužena za scenski pokret, bile su podrška na ulasku u svet glume, ali je priča Nolajfer priča baš ove generacije mladih glumaca. Odrasli se sa ovim problemom sreću posredno, preko svoje dece, pa teško mogu biti ključ rešenja. Upravo u tome leži vrednost predstave Nolajfer koja nameće jedino logično rešenje - dozvolite deci da sama spoznaju ograničenja koja im nameću tehnologije i pustite ih da jedni drugima pomognu da shvate da se u lepoti mladosti, moći uma i snazi životne energije ne uživa (samo) preko tastature.