Nedavno sprovedeno istraživanje u Velikoj Britaniji donelo je rezultate koji pokazuju koliko se celokupan naš život danas lako može sagledati kroz pristup nečijem "pametnom" telefonu. Sudeći po rezultatima, detektivske agencije verovatno uskoro mogu da zaključaju svoja vrata, pošto 34% žena i 62% muškaraca u vezama njuška po partnerovom telefonu i Internet komunikaciji u kojima je izgleda sažet ceo svet koji zanima onog ko želi da "njuška".

Debata pod nazivom “Njuškate li ili ne?” otvorila je pitanje koliko informacija treba podeliti u vezi sa svojim partnerom? Da li se na takav način potvruđuje iskrenost, ili baš ta potreba da "gurnete nos" u intimu svog parnera pokazuje da zapravo sumnjate u njega mada vam on/ona jasno stavlja do znanja da nema šta da krije? Može li se kvalitetna veza uspostaviti redovnim čitanjem tuđe korespodencije ili oni koji “njuškaju”, obično to čine onda kada sumnjaju da ih partner vara. Od 89% onih koji su priznali da je upravo ovo razlog, polovina je bila u pravu. Kako se oseća ona druga polovina koja baš ništa ne krije dok partner sumnja u nju? Zar sama ta činjenica nije razlog za ozbiljan razdor u vezi?

Ma koliko ova pojava trenutno mladim parovima značila i prividno doprinosila sigurnosti u vezi, činjenica je da je nemoguće verovati drugima onda kada ni sebi ne verujemo.

U svemu treba naći meru. Minimalna privatnost bi trebalo da bude ne samo normalna, već i poželjna. Ona ne samo da ne narušava zajednicu, već često može biti i veoma korisna. Neke reči izgovorene u afektu protiv vašeg partnera, kada se prećute posebno u rodbinskim vezama, već sutradan znaju da budu smešne, a lako se daju izgladiti ukoliko ih on/ona nije pročitao/la.

Zdrava veza se zasniva na poverenju i poštovanju intime parnera. Nedavanje pristupa telefonu ne znači automatski da vas parner vara, kao što ni pristup telefonu ne znači apsolutnu vernost. Ne zavaravajte se!