Šta je u osnovi trač? Bilo da je vezan za poznate ličnosti ili poznanike, trač je širenje neproverenih i najčešće bizarnih, toksičnih informacija koje su same sebi svrha. Prosto, on najčešće ne podrazumeva akciju, niti ima za cilj da podstakne ideju ili događaj.

Poznati Test tri sita pripisuje se grčkom filozofu Sokratu, ocu etike i filozofije morala. Pretpostavlja se da je priču od zaborava sačuvao njegov učenik, Platon. Ma koliko podaci o izvoru zbog vremenske distance mogu biti diskutabilni, ovaj jednostavan princip zaista podseća na sokratski model razmišljanja, zasnovan na modelu identifikovanja i eliminisanja pretpostavki koje vode u kontradikcije.

U davna vremena, u antičkoj Grčkoj, poznanik je prišao Sokratu i rekao mu:

• „Sokrate, znaš li šta sam upravo čuo o tvom učeniku?”
• „Sačekaj malo”, odgovorio je Sokrat. „Pre nego što mi kažeš, želeo bih da izvedemo jednostavan test Tri sita.”
• „Tri sita?”
• „Da, pre nego što mi nešto kažeš o mom učeniku, hajde da ono što želiš da kažeš propustimo kroz tri zasebna sita. Prvi je Sito Istine. Da li si apsolutno siguran, bez imalo sumnje, da je ono što ćeš mi reći istina?”
• „Pa, ne, zapravo nisam. Upravo sam to čuo i …”
• „U redu”, prekinuo ga je Sokrat. „Znači, ne znaš da li je istina ili nije. Hajde da probamo kroz drugo sito, Sito Dobrote. Hoćeš li mi reći nešto dobro o njemu?”
• „Ne. Sasvim suprotno…”
• „Znači želiš da mi kažeš nešto loše o njemu, iako nisi siguran da je tačno? Još uvek postoji mogućnost da mi kažeš, jer nam ostaje i treće sito, Sito Upotrebljivosti. Hoće li mi tvoja informacija o mom učeniku biti korisna?”
• „Verovatno neće”, odgovorio je poznanik pomirljivo.
• „Znači, želiš da mi kažeš nešto što nije istina, nije pozitivno i neće mi biti korisno. Zašto bi se uopšte trudio da mi to ispričaš?”

Vreme u kojem živimo, način života baziran na umreženosti i brzom protoku vesti, kao i fenomen spinovanja strateškim informacijama koje potiču od najviših nivoa vlasti, poznatih ličnosti, interesnih grupa i pojedinaca, učinilo je da se Sokratova tri sita sve češće spominju i citiraju.

Jedna od najznačajnijih ličnosti XX veka, Elenor Ruzvelt, i sama je tokom života bila meta gnusnih tračeva i akter u izmišljenim anegdotama koje su ismevale njen rad i diplomatske napore. Kao odgovor je, pored svog nemerljivog doprinosa u polju ljudskih prava i diplomatije, ostavila upečatljivu i vanvremensku poruku:

„Veliki umovi raspravljaju o idejama, prosečni o događajima, a mali umovi o ljudima.”