Most kralja Aleksandra, monumentalni kolos na Savi

16 Dec 2016
Autor Tea
3079 pregleda

Spektakularno otvaranje prvog drumskog mosta koji je preko Save povezao stari Beograd sa Zemunom, dogodilo se na današnji dan, 16. decembra 1934. Kada je princ Pavle Karađorđević presekao vrpcu na novoizgrađenom Mostu kralja Aleksandra Karađorđevića, njime je prvo svečano prodefilovalo 700 konjanika kraljevske konjice, a potom je po ovom visećem gorostasu prošetala i povorka od oko 150 hiljada zadivljenih građana srpske prestonice.

Most kralja Aleksandra, monumentalni kolos na Savi

Današnji dan bio je istorijski ne samo za Beograd, Zemun i Srbiju, već i čitavu Evropu kojoj je ovaj impozantni most, sagrađen na dva stuba od armiranog betona povezanog čeličnim užadima koja u vizantijskom stilu drže celokupnu konstrukciju, konačno omogućio stabilnu drumsku vezu do krajnjeg jugoistoka našeg kontinenta.

Strateški sagrađen na mestu gde su u više navrata tokom istorije bili postavljani pontonski mostovi i na čijem se pročelju kao odstupnica uzdiže tvrđava Kalemegdan, ovaj viseći kolos mnogi smatraju najlepšom građevinom ikada napravljenom na Savi.

Ime je dobio u znak poštovanja kralja Aleksandra I Karađorševića koji je ubijen u Marseju neposredno pre završetka finalnih radova, zbog čega su ga građani od milošte zvali Acin most. Kako je prema projektu, osim kolskog i pešačkog, ovo zdanje trebalo da služi i tramvajskom saobraćaju, za nešto manje od godinu dana njegovom trasom je putnike počeo da prevozi tramvaj sa oznakom 14 čija je linija počinjala kod hotela „Moskva” u starom gradu i završavala se kod hotela „Central” u Zemunu, što je ovom velelepnom zdanju nadenulo još jedan nadimak, Zemunski most.

Noseće stubove u romanskovizantijskom stilu dizajnirao je čuveni ruski arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov, a gvozdenu konstrukciju drumskog prelaza su po uzoru na viseći most u Kelnu zajedničkim snagama gradili francuski „Batinjol“ i nemačka firma koja je kasnije prerasla u čuveni MAN.

Ideja poznatog vajara Ivana Meštrovića da nakon otvaranja Aleksandrovog mosta na visokim stubovima postavi četiri konjanika, dovela je do burne rasprave u javnosti. Predlog da se na jednoj strani postave skulpture cara Dušana i kralja Petara I Karađorđevića, a na drugoj kralja Tvrtka i Tomislava je odbijen pod obrazloženjem da bi takav megalomanski dizajn narušio izgled ove monumentalne građevine.

Da bi se građanima koji su ga tokom izgradnje nazivali „viseći most” ulila sigurnost u stabilnost i izdržljivost, svečana kraljevska konjica je prilikom otvaranja četiri puta u kasu projahala preko mosta. Tokom ovog neuobičajenog testiranja ustanovljeno je da se njegova konstrukcija ljulja za oko 13 centimentara što je potpuno regularno i u skladu sa arhitektonski propisanim granicama.

Burne istorijske prilike tokom Drugog svetskog rata su učinile da vek najlepšeg mosta koji je Beograd ikada imao traje samo sedam godina. Nadajući se da će uspeti da spreči prodor nacista u Beograd, vojska Kraljevine Jugoslavije je u noći između 11. i 12. aprila 1941. minirala i srušila ovu strateški najvažniju građevinu. Koliko je to bio dobar vojni potez govori činjenica da su Nemci kada su ipak ušli u Beograd, zbog neophodnosti mosta kojim bi prebacivali namirnice, naoružanje, trupe i ranjene, već 1942. u neposrednoj blizini postavili Savski most koji i danas postoji.

Po okončanju rata, da bi se presekao svaki dodir sa monarhijom, nova socijalistička vlast se odrekla mogućnosti izgradnje identičnog mosta. Javnost je obaveštena da zbog pilona koji zakljanjaju pogled ka starom gradu on i nije bio najbolje rešenje, pa je na istom mestu 1956. izgrađen Most bratstva i jedinstva koji je kasnije, po Brankovoj ulici u čijem se produžetku nalazi i u slavu čuvenog pesnika Branka Radičevića, nazvan Brankov most.

Most kralja Aleksandra i danas na neki način postoji, ali u Kraljevu. Po završetku rata, od ostataka ovog slavnog zdanja arhitekte su sklopile manji most koji svedoči o jednom vremenu i koji je, mada Sava protiče na oko 200 kilometara od ovog grada, a most se proteže preko reke Ibar, zbog uzburkanih političkih prilika u Srbiji tog vremena simbolično nazvan „Savski most“.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
Nebojša, 23 Dec 2016

Lepo je čitati ovaj sajt. Ja na primer nisam znao o ovom mostu. A o mostovima, trebalo bi da stoje, ne da ih se ruši.

Odgovori
 
Sopček Đura, 28 Oct 2017

Prirodna granica na drumskom ili železničkom putu iz severne i srednje Evrope, koji vode preko Vojvodine i Srbije na jug kontinenta, jesu Dunav i Sava! Nisam nikada ranije temeljnije razmišljao koliko je ova tačka na mapi Evrope (ušće Save u Dunav), strateški veoma važna... Zaista, ogromna je šteta što je Acin most morao da bude srušen! Ili je, možda, tadašnja vojna komanda mogla da iznađe neko drugačije rešenje? Međutim, posle bitke lako je general biti! Ko zna kako bih razmišljao da sam bio u poziciji onih koji su tada o tome odlučivali...?

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru