Na vlast su dolazili u revolucionarnom zanosu, često skromni i spremni da rade za dobro naroda, ali je vremenom jačala želja da svoje ime, upečatljivije nego bilo koje drugo, zlatnim slovima upišu u istoriju sveta. U mnogim slučajevima, glad za moći je podsticala razvoj kulta ličnosti i potrebu da ih narod doživljava kao božanska bića.

Da li im je moć pomutila razum, ili ih je na vlast upravo dovelo to nevidljivo zrno patologije koje se krilo u njima?

Sadam Husein

Peti predsednik Iraka, na vlasti od 1979. do 2003. godine, gajio je opsesiju ka svojim portretima. Bezbroj slika, statua i drugih predmeta sa njegovim likom krasile su apsolutno sve javne ustanove. Slikan je u najrazličitijim postavkama, obučen u širokom modnom dijapazonu od skromne beduinske odeće do skupocenih odela svetskih dizajnera. Kažu da to nije bila prosta manifestacija kulta ličnosti, već i svojevrsna poruka svojstvena diktatorima - motrim na vas u svakom trenutku. Jedan od najpoznatijih kaprica bivšeg iračkog predsednika je tzv. Krvavi Kuran, sveta knjiga prepisana ručno sa 27 litara krvi Sadama Huseina, kao njegov izraz poštovanja prema Bogu koji ga je tokom života štitio od opasnosti.

Josif Staljin

Biografija vođe SSSR-a u periodu od 1925. do 1953. godine je puna mitova i legendi, pa je teško odvojiti istinu od onoga što mu je narod pripisao. Ne može se osporiti da je vrlo blagonaklono gledao na nazivanje gradova, ustanova i nagrada po njemu, pa su, po ugledu na Nobelovu, nastale Staljinova nagrada i Staljinova nagrada za mir. Briljantni genije čovečanstva, kako su ga nazivali hranitelji ega, nije bio imun ni na komentare koji se tiču fizičkog izgleda. Nakon Drugog svetskog rata, zbog narušenog zdravlja je izbegavao da se pojavljuje u javnosti, pa je ulogu svog dublera na javnim nastupima dodelio izvesnom Rašidu, čoveku koji je neobično ličio na njega.

Neron

Rimski car, Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik, na prestolu od 54. do 68. godine bio je prvi rimski vladar nad kojim je izvršen damnatio memoriae - njegova vladavina je po naređenju senata izbrisana iz spiska vladara. Osumnjičen je da je lično podmetnuo požar u Rimu 64. godine, samo da bi imao razlog da ga izgradi po svojim planovima, u formi carske arene. Požar nije izazvao samo veliku nesreću u gradu Rimu, već su zbog njegove ponovne izgradnje drastično povećani nameti na provincije, što je stvorilo još veću netrpeljivost prema vladaru. Legende kažu da je natapao hrišćane u ulje i koristio ih kao ulične baklje. Ubio je svoju majku i otrovao polu-brata u strahu da će mu oteti vlast.

Neronov ego nije imao granice. Takmičio se na Olimpijskim igrama u vožnji dvokolicom, trom i nespretan, i umalo poginuo tokom trke. To ga nije omelo u stalnoj borbi za slavu, pa je javno izvodio pesme koje sam pisao i komponovao. Suočen sa pretnjom da će biti oglašen za neprijatelja države, oduzeo je sebi život. Njegove poslednje reči su bile: Qualis artifex, pereo! (Kakav umetnik, a umirem!)

Nikolaje Čaušesku

Zajedno sa suprugom Elenom, rumunski diktator koji je vladao od 1967. godine, osuđen je na smrt i streljan 1989. godine zbog genocida i nezakonitog bogaćenja. Samozvani Genije od Karpata je nakon inauguracije naredio da mu se iskuje žezlo, tradicionalna vladarska insignija monarha. Tim povodom, telegram mu je uputio (ništa manje sujetan) slavni umetnik Salvador Dali, uz sarkastičnu čestitku za izum „predsedničkog skiptara”.

Na svim zvaničnim fotografijama koje su krasile zidove javnih ustanova u Rumuniji tokom njegove vladavine, Čaušesku je prikazan iz doba mladosti, ni na jednoj stariji od 40 godina.

Muamer Gadafi

Libijski revolucionar potekao je iz skromne beduinske porodice odgajivača koza. Osim ekstravagantne odeće, njegov javni imidž je govorio da je reč o ozbiljnom, pobožnom, porodičnom čoveku. Prvi nagoveštaj sumnje da se nešto zanimljivo dešava iza zatvorenih vrata predsedničke vile u blizini Tripolija došao je sa pojavom odreda Amazonki, koje su predstavljene kao njegovo lično obezbeđenje. Šuškalo se da su njegove zabave zatvorenog tipa sa egzotičnim damama koje su stizale iz svih krajeva sveta kasnije postale uzor Berluskoniju. Nažalost, italijanski premijer je propustio da usvoji Gadafijevo pravilo stroge diskrecije, što ga je koštalo ugleda i političke karijere.

Leonid Brežnjev

Jedan od i danas najcenjenijih sovjetskih političara iz komunističke ere bio je Leonid Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije SSSR-a (1964-1982) i dva puta šef države. Ostao je zapamćen kao začetnik Brežnjevljeve doktrine i najveći zagovornik sovjetskog svemirskog programa. Međutim, čim je stupio na vlast, neki potezi su izneli na površinu problem kulta ličnosti. Odmah je smenio i prisilno penzionisao veliki broj ratnih heroja iz Drugog svetskog rata. Mnogi istoričari smatraju da je Brežnjev to učinio isključivo zbog svoje patološke opsesije odlikovanjima. Sklonivši one koji su odigrali ključnu ulogu u borbi protiv fašizma, suzio je krug ljudi koju su mogli da mu pariraju u samozadatoj trci na titulu čoveka sa najviše odlikovanja u istoriji. Sa preko 100 različitih ordena koja je dobio, u tome je verovatno i uspeo.

Druga pasija o kojoj je brujala sovjetska i svetska javnost su bili brzi sportski automobili, naročito dragi ako bi došli kao poklon od stranih državnika.

Kim Džong Un

Kada je 2011. godine došao na vlast, mnogi su smatrali da će novi lider Severne Koreje teško nadmašiti bizarne manifestacije kulta ličnosti svog oca, Kim Džong Ila. Mladi diktator najzatvorenije države na planeti ih je demantovao već na sahrani svog oca - u radne logore je upućen veliki broj građana koji tom prilikom nisu dovoljno ubedljivo manifestovali svoj bol i tugu za preminulim vođom. Da prvo treba početi od svoje kuće, pokazao je osudivši na smrt streljanjem svog teču, Jang Song Teka, zbog „snivanja alternativnih snova”. Njegov greh, upakovan u ovu sintagmu, podrazumevao je lečenje u stranoj bolnici, trošenje strane monete u kasinu i tajno obedovanje u restoranima u inostranstvu tom prilikom. Na nešto slikovitiji način, bacačem plamena, pogubio je svog vremešnog ministra odbrane, Hjon Jong Hola, jer je zaspao na sastanku.

Iako je za državnika veoma mlad, jer zvanični podaci kažu da je rođen 8. januara 1983. godine, Kim Džong Un smatra da nikada nije dovoljno rano da počne da krije godine, pa se informacije o godini rođenja ne mogu naći ni na jednom zvaničnom severnokorejskom izvoru. Njegova čudna frizura, koja je postala hit u salonima Severne Koreje, rezultat je samostalnog šišanja, jer vođa ima fobiju od frizera. Iako ima čin generala u vojsci koja raspolaže ogromnim arsenalom konvencionalnog i nuklearnog naoružanja, Kim Džong Un nema ni dan vojnog treninga.

Lista bizarnosti koje prate vladavinu ovog lidera je toliko duga da bi se lako mogla napisati knjiga, ali je najzanimljivija priča o tome kako je zapravo došao na vlast. Očekivalo se da će Kim Džong Ila naslediti najstariji sin, Kim Jong Nam. Međutim, on je 2001. godine počinio neoprostiv greh - opsednut crtanim filmovima pokušao je da ode u obližnji Japan i poseti zabavni park Diznilend u Tokiju, čime je zadobio doživotni prezir svoje porodice i izgubio svaku nadu da će postati lider Severne Koreje.