Jedinstven planetarni sistem za pomeranje časovnika ne postoji, već se lokalno reguliše zakonom. Da bi efikasnije koristile dnevnu svetlost i time uštedele električnu energiju, većina država je prihvatila letnji ukazni način računanja vremena.
Pošavši od astronomske okolnosti da je zimski dan daleko kraći od letnjeg, a da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, etnolog Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda je shvatio da se na taj način sredinom leta gubi 2 sata dnevnog svetla. Zbog toga je 1895. Kreljevskom društvu u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Ova ideja verovatno nikada ne bi zaživela da deset godina kasnije na nju nije došao i britanski preduzimač Vilijam Vilet, koji je jednog letnjeg jutra shvatio da iako je sunce odavno izašlo, veliki broj ljudi i dalje spava. Od tada je započeo veliku kampanju u kojoj je apelovao da se satovi pomere i time letnji dan produži.
Država koja je prva prihvatila ovakav način računanja vremena je bila Nemačka 1916. godine, sledi Britanija 1921. a nakon toga i skoro sve evropske zemlje i SAD. Za razliku od njih u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, ideja „letnje ukazno vreme“ (daylight saving time) nikada nije zaživela.
Vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, čime počinje letnje ukazno računanje vremena, a u jesen, kada sunce ponovo počinje da zalazi ranije, vraća se unazad na prirodno zimsko računanje. Časovnik se uglavnom pomera za jedan sat i to u noći između subote i nedelje kako se ova promena ne bi negativno odrazila na radni dan. Još uvek ne postoji jedinstven planetarni sistem, pa se tačan broj sati pomeranja vremena kao i datumi u kojima se ove izmene vrše određuju na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Kako većina modernih računarskih operativnih sistama danas ima mogućnost automatskog pralaska na letnje i zimsko računanje vremena, ovakav promenljiv lokalni sistem u kome ne postoje tačno određene kordinate, može da dovede do problema poput onog koji je nastao u Izraelu. Naime, zbog posebnog lunarnog kalendara u ovoj zemlji se vreme menjalo mimo ustaljenih vremenskih odrednica u ostatku sveta, što je dovelo do toga da računari nisu mogli da pređu na izraelsko letnje vreme.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine, a od 2006. godine je usklađeno sa EU, tako da kod nas takozvano evropsko letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu i ukazno se koristi, a završava se poslednjeg vikenda u oktobru.
Laku noć, lepo spavajte.
