U filozofiji, laž je tvrdnja suprotna istini koja se iznosi sa namerom da se drugi dovedu u zabludu. Jednu od prvih teorija laži je dao sveti Avgustin koji je smatrao da se krivica lažova ne ogleda u tačnosti informacije koju neko iznosi već da se ona sastoji u njegovoj nameri da svojim iskazom obmanjuje.

U zavistosti od razloga i cilja, razlukuju se sledeće vrste laži:

NARCISOIDNA – laž koja se koristi radi preuveličavanja vlastitih zasluga a iznosi se u cilju sticanja divljenja okoline.

HISTRIONSKA - koja je prouzrokovana preteranom emotivnošću a koristi se radi sticanja pažnje drugih.

ZLONAMERNA – izgovara se kada postoji potreba da se nekome svesno naškodi

DUHOVITA – dopadljiva laž koja se koristi radi predstavljanje stvarnosti na šaljiv način. Oni koji nalaze način da izmišljaju stvarnost, obično taj humor lako prenesu na okolinu pa su s toga i omiljeni u društvu.

OPRAVDANA – najčešće se koristi kako bi se drugi ljudi zaštitili od neke brige, straha ili duševnog bola.

PATOLOŠKA – izgovara se iz navike ili zbog toga što je stvarnost ovakvih ljudi drugačija.

Titulu ubedljivo najvećeg lažova svih vremena neprikosnoveno drži Baron Minhauzen, po kome se za onog ko laže u slengu kaže da „baroniše“. Minhauzen je bio nemački baron koji se sa nepunoh 20 godina borio u ruskoj vojsci protiv Turaka. Kada se vratio u Nemačku, izmišljao je neverovatne priče prepune najneobičnijih avantura, veličajući tako svoju hrabrost tokom rata.

Najčešći razlozi za laganje su: strah od kazne, strah od odbijanja, izbegavanje konflikta, udovoljavanje drugima, izbegavanje obaveza i uticaj na druge.

Kako prepoznati lažljivca bez poligrafa? Simptomi su slični tako da je uglavnom dovoljno pažljivo posmatrati osobu:

Lice: pocrveni jako ili prebledi, smeje se samo ustima ne i očima, pogled skreće u levu stranu ako je dešnjak i obrnuto u desnu ako je levoruk, čelo se znoji...

Pokreti: ponavlja iste pokrete nesvesno, dodiruje nos, okovratnik ili lančić, premešta predmete i mahinalno postavlja nešto između sagovarača (pepeljaru, vaznu, knjigu) kojima nesvesno stvara barijere.

Ton: govori višim, bržim i oštrijim tonom nego inače.

Nervoza: mrzi dodatna pitanja i često po principu „napad je najbolja odbrana“ krivicu pokušava da nametne sagovorniku.

Pored „klasičnog lažova“ koji zna da ono što govori nije istina, postoji i tkz. “skrivač istine“ koji namerno prećutkuje ključne činjenice. Istraživači univerziteta u Viskonsinu i Harvardu ističu da su „poslovne laži“ u poslednjih nekoliko godina dovele do epidemiju uzimanja kredita. U tome su značajnu ulogu imali „skrivači istine“. Posledica toga je pad na finansijskom tržištu.

Laž je gotovo uvek povezana sa konceptom samopoštovanja. One nam, bar u kratkom vremenskom periodu, stvaraju iluziju da smo prenebegli neprilike i lakšim putem došli do zadovoljstva. Zbog toga je biti iskren često teži put koji podrazumeva da se životna realnost prihvati onakvom kakva ona zapravo jeste. Gde vodi taj "lakši put " kada se zna da su "u laži kratke noge" i kada će doći trenutak da se suočimo sa okolinom razgolićeni i osramoćeni?