Poreklo kajsije vodi nas u Aziju u Kinu, gde se uzgaja preko 4,000 godina. Iz Kine ih je na Sredozemlje doneo Aleksandar Veliki. O kajsiji kruže mnoga narodna verovanja. U staroj Grčkoj su za kajsiju mislili da je „zlatno jaje sunca”, dok su u srednjem veku verovali da uzrokuje groznicu.

Plodovi kajsije imaju košticu u kojoj se nalazi jezgro slično bademu, koje je slatko-gorkog ukusa. Ta jezgra se u kulinarstvu mogu upotrebljavati umesto badema, kao i za proizvodnju rakije i ulja. S košticama kajsije treba biti umeren, jer jedinjenje amigdalina (vitamina B17) kojem se pripisuje i antikancerogeno delovanje, u većim količinama može biti toksičan. Stručnjaci preporučuju 6 do 10 semenki kajsije dnevno. Ovo ukusno voće koje zovu i „kraljevsko” dobar je izvor vitamina C, s 12,5% preporučenog dnevnog unosa na 100gr, a sadrži i dosta karotina (oko 1500 mg), od čega i potiče njena boja, zatim vitamina B grupe, folne kiseline i vitamina E. Od minerala ima značajniji udeo kalijuma – 259mg na 100gr, dok ostalih minerala (kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra) ima u tragovima. Sadrži i veću količinu luteina i zeaksantina (89 mg), koji je važan kod prevencije nekih oboljenja (makularne degeneracije). Istraživanja su pokazala da kajsija poboljšava rad mozga i da je važna za intelektualni rad. Delovanje folne kiseline, kao i bogatstvo kobalta i bakra u kajsiji čine je idealnim voćem za malokrvne ljude. Sveži sok od kajsije se koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava metabolizam. Zbog visokog sadržaja bakra, trudnicama se ne preporučuje preterano konzumiranje kajsije.

Pri kupovini obratite pažnju da plodovi budu potpuno zreli tj. da imaju svetlonarandžastu boju. Zeleni plodovi, pored toga što nemaju prijatan ukus, nemaju ni blagotvorna svojstva zrele kajsije.

Zanimljivosti:

U Srbiji se kajsija najviše koristi za proizvodnju sokova, džema i kompota. U svetu se dosta prerađuje kao sušena. Od kajsija se pravi i aromatična, ukusna i pitka rakija. U prehrambenoj industriji seme kajsija se koristi kao zamena za badem. Mada se jezgra od koštice preporučuju, treba biti oprezan i uzimati male količine zbog prisustva cijanovodonične kiseline. U kozmetičkoj industriji seme kajsije se koristi za preparate namenjene suvoj i osetljivoj zreloj koži. Prerađena kajsija može da se koristi tokom cele godine, ali je najkorisnija kada je konzumiramo u svežem stanju.

Kompot od kajsija:

• 1 kgkajsija
• 1 l vode
• 1/2 kesice limuntusa
• 5 kašika sećera

Pripremiti 1 kg oljuštenih kajsija isečenih na polovine. Odabrati čvrste plodove, jer je kompot od njih ukusniji. Rastopiti šećer i limuntus u hladnoj vodi i preliti preko voća naslaganog u tegle. Dobro zatvoriti metalnim poklopcima (proveriti da dobro dihtuju) i poređati tegle u šerpu sa vodom na čije dno ste stavili red papira ili platnenu krpu. Paziti da se tegle ne dodiruju. Nivo vode treba da bude oko 1cm ispod poklopca tegli. Pustiti da provri, i ostaviti da voda sa teglama „struji” još 5 minuta. Držati ih u vodi dok se potpuno ne ohlade, izbrisati i čuvati na tamnijem mestu. Ovako pasterizovan kompot održaće se do naredne sezone, a na isti način ga možete napraviti od višanja, bresaka, šljiva i ostalog koštunjavog voća.