Haim Topol: Za život, za život!

24 May 2017
1305 pregleda

Par godina nakon zapažene uloge u izraelskom filmu Sallah Shabati koji je nominovan za Oskara za najbolji strani film, Haim Topol je pozvan na audiciju za mjuzikl Violinista na krovu u Her Majesty's Theatre u Londonu za ulogu Tevjea.

Haim Topol: Za život, za život!

U to vreme Topol je jedva natucao engleski pa je nekoliko dana proveo učeći tekstove pesama. Kada je izašao na scenu rekli su mu da odabere numeru koja mu je srcu draga, on je svojim toplim baritonom otpevao „Kad bih bio bogat čovek” i usput prijateljski ćaskao sa Bogom, blago ga kritikujući. Nakon nastupa su ga upitali: „Gospodine Topol, koliko puta ste gledali predstavu?” (koja se već uveliko igrala na Brodveju), ne znajući da on iza sebe ima zavidan staž u ulozi radi koje je i došao na audiciju. Siromašnog jevrejskog mlekadžiju Tevjea Topol je igrao u Tel Avivu na hebrejskom jeziku već izvesno vreme, a nakon pomenute audicije zablistao je još oko 3500 puta u Londonu, na Brodveju i gostujući na daskama koje život znače po celom svetu.

Očaran originalnom pričom Šolema Alehema (Šalom Rabinovič) reditelj Norman Džejvison je želeo isključivo Topola u filmskoj verziji Violiniste na krovu. Okupio je zvučna imena kao što su Džozef Stajn (scenario), Šeldon Harnik (tekstovi pesama), Džeri Bok (muzika) i Ajzak Štern koji je odsvirao solo deonice na violini, a u potrazi za selom kakvo je Šolem Alehem imao pred očima dok je pisao svoju priču, Norman je prešao skoro 4000 milja i proputovao Kanadu, Austriju, Rumuniju i bivšu Jugoslaviju. Imaginarno selo Anatevka sa drvenim kućama i rustičnim ambarima, velikim belim guskama, pejzažima koji kao da su skliznuli sa slika Marka Šagala je rođeno na prostorima bivše SFRJ, u okolini Lekenika, Gline i Male Gorice. Idilično selo Anatevka koje su voleli, gde su pustili korenje, a sa kog su bili prognani.

Istorijske činjenice o stradanju jevrejskog naroda početkom 20. veka tokom pogroma u carskoj Rusiji vešto utkane u porodičnu priču siromašnog, prema svima ljubaznog mlekadžije koji pravi kompromise i balansira između onog što nalaže tradicija i ljubavi prema svojim kćerima koje ne pristaju na ugovorene brakove i prkoseći običajima žele da se udaju iz ljubavi, ali uz blagoslov svog oca, su ovekovečene na filmskom platnu 1971. godine.

Violinista na krovu je požnjeo ogroman uspeh kod gledalaca širom sveta ali i filmskih kritičara. Najprofitabilniji film te godine je osvojio tri Oskara: za najbolju muziku, kameru i zvuk, kao i dva Zlatna Globusa: za najbolji film u kategoriji mjuzikla i komedije i za najboljeg glumca godine.

U mnogobrojnim intervjuima koje je dao Topol sam priznaje da na njega i dan danas najjači utisak ostavlja scena venčanja njegove najstarije kćeri Cajtel kada uz numeru Zora-suton kamera klizi sa jednog na drugo lice prisutnih, na kojima se tako jasno čitaju emocije, sećanja na sopstvenu mladost i venčanje, strepnja za budućnost mladenaca, zebnja devojaka hoće li i one biti te sreće da se udaju iz ljubavi i večno pitanje roditelja koje neminovno navodi na razmišljanje o prolaznosti života: kako deca tako brzo odrastaju. Dirljiv trenutak razumljiv svim kulturama, svim verama, svim nacijama.

Topol je rođen u Tel Avivu 9. septebra 1935. godine. Dok je služio u izraelskoj vojsci postavio je temelj amaterskog pozorišta u Izraelu. U svojoj 21. godini osnovao je satirično pozorište Green Onion, a par godina kasnije Gradsko pozorište u Haifi. Glavne uloge je igrao u Brehtovom Kavkaskom krugu kredom, Andori Maksa Fiša, Šekspirovom Otelu itd. Igrao je u dvadesetak filmova izraelske produkcije, kao i u nekoliko internacionalnih, od kojih su pored Violiniste na krovu najznačajniji: Galileo (1975), Fleš Gordon (1980), i uz Rodžera Mura u Samo za tvoje oči (1981), jednom od filmova iz serijala o Džejmsu Bondu. Radio kao producent u mnogobrojnim TV emisijama, mini serijama i šou programa na izraelskoj televiziji.

Pošten sam prema svom poslu, ne jurim za nagradama. Pokušavam da ostvarim nešto što će biti vredno ne samo danas, nego i sutra, nešto što će govoriti jezikom razumljivim svakom i što će u sebi nositi vrednosti o kojima se nekada premalo razmišlja.

Kasnih osamdesetih godina prošlog veka oživljava Violinistu na krovu na turneji u Americi i tada njegovu ženu Golde igra Rozalind Haris, glumica koja je tumačila lik njegove najstarije kćeri u filmu, a za vreme oproštajne turneje 2009. godine Topol je morao da se povuče zbog povrede ramena, tako da je poslednji put odigrao Tevjea 15. novembra 2009. godine u Bostonu.

Oženjen je izraelskom glumicom Galijom Topol sa kojom ima troje dece i devetoro unučadi. Nerado govori o aktuelnim političkim prilikama. Jedan je od osnivača i predsednik Upravnog odbora dečijeg kampa Jordan River Village i to ne samo na papiru. Topol najmanje dva dana u nedelji boravi u kampu i aktivno učestvuje u njegovom radu, iako je već u devetoj deceniji života. U selu, čiji program nosi naziv „Zagrli dete!”, potpuno besplatno, uz medicinsku negu, život ispunjen zabavom provode teško obolela deca i jevrejske i arapske krvi.

Mogu vam reći da u našem selu ima i Jevreja i Arapa, hrišćana i muslimana i svi se „jevrejski” grle... i to rade veoma dobro kad političari nisu uključeni.

Od nekoga čije je ime tako životno (Haim, na hebrejskom חיים znači život), ništa manje nismo ni očekivali.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 09 Jun 2017

Zaista, divan primer sloge među ljudima! Ovako može i treba da bude među svim nacijama sveta... Na žalost, istorija i sadašnjost to pokazuju, kada političari i verske vođe umešaju svoje prste, stvarnost postaje mnogo surovija!? Ljudi se podeliše na nacije i veroispovesti i tako nastadoše najveće nesreće...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru