Feminizam je društveni pokret nastao u XIX veku, koji za žene traži isti status i jednaka prava kao što ih imaju i muškarci. To podrazumeva i slobodu žene da sama odlučuje o svojoj karijeri i o uređenju svog života. Međutim, sva prava podrazumevaju i obaveze. Uključivanjem žena u politička prava, da biraju i budu birane, kao i društvena poput školovanja i napredka u profesionalnoj karijeri, donela su ženama izjednačavanje sa suprotnim polom ali im je i oduzelo pravo da budu ono što su do tada bile – ikebane u kući.

U našem društvu često se prihvataju iskrivljene slike u kojima se ide iz krajnosti u krajnost. Po jednima je feministkinja ružna, najčešće brkata žena koja nema sreće sa muškaricma pa ih zbog toga mrzi. Drugi smatraju da su to obrazovane, emancipovane i uspešne žene koje su ulogu brižnih domaćica i super mama zamenile ulogom neudatih poslovnih žena poput protagonistkinja serije „Seks i grad” a koje često svoju rečenicu počinju sa: „Ja nisam feministkinja, ali…”

Ulazak u svet „ženske emancipacije" nije u ženi istisnuo potrebu za romantikom, ljupkošću i nežnošću ali se podrazumeva da se ženstvenost i feminističko međusobno iključuje. To je razlog što muškarci zaboravljaju na manire džentlmena. Pridžavanje kaputa ili stolice se predstavlja kao ophođenje prema slabijem polu. Žene su se izborile za jednaka prava koja podrazumevaju da se muškarci prema njima ponašaju kao prema ravnopravnim partnerima.

S obizirom na to da i dalje živimo u fleksibilnom patrijarhalnom društvu, a da je feminizam uspostavio vrednosti koje isključuju porodicu i decu, mnoge žene su, uz potrebu da se brane, nastavile da obavljaju i svoje „ženske” tradicionalne poslove, uključujući i materinstvo. Činjenica, da ne mogu jednako dobro da obavljaju posao „urbane karijeristkinje” i domaćice, dovela je do sve češćih razvoda, pretnje raspadu porodice a svakako glavnom uzroku „bele kuge”.

Najnovija svetska istraživanja pokazuju da je doba feminizma u ozbiljnoj krizi. Žene su, poput Ibzenove Nore, srušile svoje „lutkine kuće” i izborile za prava da budu ravnopravni činilac društva, te je u tom smislu namoguć povratak u XIX vek. Sa druge strane, one većinski ne žele tradicionalni, agresivni feminizam, ne vide muškarca kao pretnju već kao nekoga sa kim zajedno žele da koračaju kroz budućnost. Dakle, feminizam je kao pokret i način razmišljanja prestao da bude „in”.

Praznici su pred nama a oni neminovno sobom nose pozitivnu atmosferu i pojačane emocije. Čini se da tom prilikom ipak većina parova bira ulogu vitez – princeza. Dame vraćaju ljupkost i nežnost, muškarci kavaljerstvo. Ko kaže da te iste dame ne mogu biti uspešne poslovne žene koje vole svog muža i odlično prave džem?

Foto:

filomenainrete.com blogspot.com