Čupakabra, ili bukvalno prevedeno sa španskog kozo-sisač, je najmlađa vrsta kriptida jer se za razliku od ostalih misterioznih bića pojavljuje tek u moderno doba. Sem toga, karakterisrično je da je to jedina vrsta koja nema tačan opis kako izgleda. Prijave očevidaca variraju od vanzemaljskog bića koje hoda na dve noge, preko životinje koja liči na psa ili kojota, do vrste reptila sa krljuštima ili perjem, koje liči na kengura, pa čak i do nečega što bi mogao biti slepi miš veličine manjeg čoveka.

Prvi projavljeni slučajevi njegovog postojanja su iz marta meseca 1995. godine na teritoriji Portorika, kada je pronađeno 8 mrtvih ovaca, svaka sa po 3 ubodne rane u predelu grudnog koša i bez kapi krvi u sebi. Misteriju je povećavalo to da je oko leševa životinja bilo krvi, ali ni približno toliko koliko bi trebalo da bude da su životinje zaklane i puštene da iskrvare. Nekoliko meseci kasnije, u avgustu, u Portorikanskom gradu Canovanas, je navodno ubijeno 150 domaćih životinja i kućnih ljubimaca, a očevidac Madelyn Tolentino je prijavila i da je videla stvorenje koje je odgovorno za ovaj masakr. Navodno, stvorenje je bilo veličine manjeg medveda, sa malom okruglom glavom, krupnim kosim crvenim očima, malim ustima, bodljama koje se protežu od temena duž kičme do kraja leđa, sa velikim kandžama na rukama i nogama. Najpoznatiji američki istražitelj paranormalnog, Benjamin Radford, je nakon 5 godina istraživanja objavio da je opis koji je dala Madelyn Tolentino identičan stvorenju Sil iz SF filma Vrste (Species), koji se igrom slučaja prikazivao par nedelja pre njene izjave o Čupakabri, i da je autopsija pokazala kako je u mrtvim životinjama bilo još krvi i da nisu bile skroz ''suve''. Redford je izjavio da čupakabra možda i postoji, ali da sigurno ne izgleda kao što ga je Madelyn opisala.

Nedugo nakon toga, počele su prijave o Čupakabri širom Latinske Amerike, od Čilea do Meksika, pa delom i na jugu SAD. Samo, ovog puta misteriozna krvopija izgleda manje fantastično. Izgledom podseća na većeg psa ili kojota, sa dugom njuškom, mršavim telom koje podseća na hrta, tankim nogama i tankim dugim repom, bez ijedne dlake na telu. Tokom 2004. godine u Teksasu je prijavljeno oko 150 slučajeva napada na stoku, a blzu San Antonija u teksasu je čak ubijeno stvorenje koje je napalo par krava. Kod mesta Kolman, u Teksasu, jedan lovac je uhvatio u zamku stvorenje koje je odgovaralo opisu Čupakabre, a pronađena su još dva leša u okolini San Antonija. Dva različita ispitivanja na dva univerziteta, u Teksasu i Kaliforniji, pokazali su da su to bili kojoti oboleli od teškog oblika šuge (Sarcoptic ili Demodectic).

Početkom 2006. godine, marta i aprila, pojavljuju se u centralnoj Rusiji slučajevi slični onima u Portoriku i Teksasu. Prvo su pronađene 32 ćurke, zatim 30 ovaca, nekoliko grla stoke i mnoštvo pasa i mačaka. Ruski istraživač paranormalnog Vadim Černobov je pratio trag ruske Čupakabre od Ukrajine, Belorusije i Poljske, sakupio mnoštvo izjava i na kraju je dao opis krvopije: kenguroliko stvorenje, sa glavom slično krokodilu, koje svoje žrtve napada iz vazduha, ako je verovati tragovima na mestima napada. Leteći kroko-kengur? Što je mnogo, mnogo je, čak i ako je pod uticajem votke u hladnim ruskim noćima.

Od 2007. pa do danas, prijavljeno je više od 1000 slučajeva napada Čupakabri, pokazano je stotinu fotografija, desetine video snimaka, i može se reći da su se očevici najzad složili oko izgleda. Stvorenje koje liči na psa, kratkih prednjih i dužih zadnjih nogu, šiljaste dugačke njuške, mršavog tela i dugog repa, bez dlaka na sebi. Samo što ova verzija Čupakabre ima odlično objašnjenje od strane biologa u Teksasu. Kojot oboleo od šuge, gubi dlaku, gubi drastično na težini i snazi, ne može da lovi svoj prirodni plen i okreće se sporijim životinjama koje ne mogu da beže, kao što su ovce ili krave. Tajanstveni ubodi na vratu sasvim odgovaraju ubodima očnjaka kako sve divlje zveri i love, gušeći svoj plen. A odsustvo krvi iz životinja zoolozi objašnjavaju time, da oboleli kojot nema snage da obori plen na zemlju i uguši ga, tako da napadnuta životinja može da otrči dosta daleko od mesta napada sa napadačem na leđima, dok ne ugine od gubitka krvi. Što se tiče veličine, zoolozi i tu imaju objašnjenje. Šuga napada i lisice i jazavce, tako da u zavisnosti od veličine obolele životinje, zavisi i veličina prijavljene čupakabre.