Zoran Radmilović, glumac sa mokrom kravatom

Autor ScenaTema danaKulturaNa današnji dan

U svojoj bogatoj glumačkoj karijeri koja je trajala tri decenije, Zoran Radmilović (11. maj 1933. - 21. jul 1985.) je tumačio uloge u preko 104 različita ostvarenja. Likovi koje je igrao u filmovima „Maratonci trče počasni krug”, „Majstori, majstori” i seriji „Majstorska radionica” ušli su u antologiju srpske kinematografije, kao i maestralne izvedbe naslovnih uloga u predstavama „Radovan III” i „Kralj Ibi”.

Istinsku snagu njegove glumačke reči potvrđuju i brojni citati iz filmova i predstava koji su zaživeli u narodu, sada već kao deo svakodnevnog metaforičnog izraza. Definisao je neometanje kao vrhunac prijateljstva u liku poštenog i naivnog majstora Živote, koji razočaran u lažne prijatelje na firmi ističe natpis „ako si mi prijatelj, ne razgovaraj sa mnom”, balansirao na tankom ledu političke cenzure sa „članskom kartom koja štrči dva prsta iz džepa” i pozivao u ponovnu posetu dosadne goste rečenicom „sad idite, jer da biste ponovo došli prvo morate da odete”.

Njegove predstave nisu imale reprizu, svaka je bila svojevrsna premijera. Majstor improvizacije je često i svoje kolege na sceni dovodio do nekontrolisanog smeha, koji se kao talas širio na publiku. Mnogi su dolazili više puta, tvrdeći da je dinamika svakog izvođenja drugačija i neponovljiva. Virus spontanosti je prenosio i na kolege, vrhunske glumce koji su, poput Mire Banjac u Radovanu III prosto ostajali bez teksta. Sa takvim situacijama se nosio sa neverovatnim šarmom, ne libeći se nekonvencionalne retorike, spontano garnirane i sa ponekom psovkom:

 

 

Poslednju, 299. izvedbu Radovana III imao je 9. juna 1985. godine. I tada je igrao ne štedeći se, tako da ni kolege nisu znale da je ozbiljno bolestan. Samo tri dana nakon poslednje predstave dospeo u bolnicu iz koje se nije vratio. Standarde je postavljao samom sebi i imao je specifične sisteme samoprocene koje njegove kolege i danas prepričavaju. Po rečima Milana Cacija Mihajlovića, indikator uspešnosti predstave Zoranu je bila kravata. Ako je u pauzi predstave mokra rekao bi „dobro je bilo”. Suva kravata je bila znak da je „zabušavao”.

Peti čin

U starom bifeu Ateljea 212 mladi pisci, uz čašicu, pričaju šta momentalno pišu. Te moja drama ima da bude bum, te moja će da bude kasa - štih. Pa moja će da traje dva sata. More ne dva, ima da traje i tri sata. Sluša ih Radmilović i kaže:

- Pišem zbirku romana. Šta tu ima da se usitnjava. Pa kad grunem s njom odjednom.

Nasta tajac. Zoki otpi lozu i nastavi.

- A pišem i dramu. Ima samo peti čin.

Mladi pisac se odvaži pa upita:

- Kako Zorane, samo peti čin?

- Nema kako. Zbog brzine odvijanja radnje - odgovori Radmilović nasmejanog brka i otpi debeli gutljaj loze.

Bife Ateljea 212, 1973. godina (zabeležio Milan Caci Mihajlović u knjizi „Uspomenar 212“)

Sloboda glume bila je upisana u kod ovog neobičnog čoveka i vrhunskog umetnika. Iz uloga koje je igrao isijavao je njegov jak karakter, duhovitost, cinizam i preka narav isprepletana sa neodoljivim šarmom. Često isključiv i jogunast, upadao je u niz životnih neprilika koje se generacijama prepričavaju kao najduhovitije anegdote srpske umetničke scene.

Publika ga pamti po brojnim ozbiljnim i komičnim ulogama, kolege po nesvakidašnjem talentu, jedna komšinica po jutru kad je, ni sam ne znajući kako, osvanuo na vrhu drveta koje gleda na njen stan, a najbliži po neizbrisivim tragovima koje je ostavio u njihovim životima, u vreme „kada je svet imao brkove”.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Krajnja slabost nasilja je ta što je to jedna spirala koja stalno ide prema dole, rađajući istu onu stvar koju želi da uništi. Umesto smanjenja zla, ono ga umnožava. Uz pomoć nasilja vi možete ubiti lažova, ali ne možete ubiti laž, niti uspostaviti istinu. Uz pomoć nasilja vi možete ubiti onoga koji mrzi, ali ne možete uništiti mržnju. U stvari, nasilje samo povećava mržnju.

Martin Luter King

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |