Zidovi Avile deset vekova prkose vremenu

Drevni grad Avila smešten je u centralnoj Španiji, na oko 100 km zapadno od Madrida. Često se spominje kao jedan od najlepših ograđenih gradova u Evropi, sa zidom dugim 2500 metara koji je do danas savršeno očuvan.

Zidovi Avile deset vekova prkose vremenu

Pre arapske invazije, 714. godine, Avila je bila deo stare rimske provincije Luzitanije koja je obuhvatala gotovo ceo današnji Portugal. Naredna tri ipo veka severni pirinejski hrišćani su pokušavali da preuzmu kontrolu nad gradom, ali to je pošlo za rukom tek kralju Alfonsu VI koji je 1088. godine uspeo da pokori muslimane. Iste godine je počeo da gradi masivan kameni zid oko grada da bi Avilu sačuvao od najezde budućih osvajača. Posao ograđivanja je nadgledao njegov zet, čuveni Rejmond od Burgundije koji je vladao Galicijom.

Zidine Avile su impresivna pravougaona barijera od stena i granita duga 2,5 km. Debljina zida je nešto veća od 3 metra, a visina je oko 12 metara. Na vrhu se nalazi borbena staza oblika rova sa kruništem i štitovima. Više od pola staze je i danas prohodno. Iz zida izranja 88 polukružnih odbrambenih kula raspoređenih u jednakim razmacima. Na zidinama postoji devet ulaza, a izvorno se u nekadašnjoj močvari koja ih okružuje nalazilo i spoljašnje utvrđenje. Ono, kao ni močvara, više ne postoji. Celo masivno utvrđenje je završeno za manje od jedne decenije.

Ograđeni deo danas je poznat kao Stari grad. U njemu se nalaze sve važne znamenitosti Avile uključujući Gotsku katedralu, crkve građene u romanesko stilu i manastir Santo Tomás u kojem se nalaze grobnice prvog španskog inkvizitora Tomasa de Torkemade i Don Huana, jedinog sina vladara Kastilje, Ferdinanda i Izabele.

Zidine Avile su svake noći osvetljene halogenim narandžasto-žutim svetlom, što ih čini najvećim potpuno osveteljenim spomenikom na svetu. Od 1985. godine, ceo Stari grad Avila je pod zaštitom UNESCO-a kao deo svetskog istorijskog nasleđa.

Izvor: Alejandro Lapunzina - Arhitektura Španije

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

  •  
    Sopček Đura
    10 April 2016

    Kada vidim građevine stare vekovima, neumitno mi se nameće pitanje: kako su vešti bili neimari koji su ih gradili jer u to vreme nije bilo struje, mešalice za beton i svih ovih alata koje koriste današnji građevinci! Pa ipak, najveći broj tih drevnih građevina i danas nas zadivljuju svojom lepotom, skladom i, pre svega, postojanošću...

    Odgovori

Preporučujemo

Poslednji kvizovi

Poslednji postovi

Arhiva članaka

<
2017
>
<
Januar
>
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Poslednji komentari

Misao dana

Kao ljudskim bićima, naša veličina ne leži toliko u mogućnosti da promenimo svet - jer to je mit atomskog doba - već u mogućnosti da promenimo sebe.

Mahatma Gandi

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru