Zidovi Avile deset vekova prkose vremenu

Autor VremeplovIstorijaPutovanja

Drevni grad Avila smešten je u centralnoj Španiji, na oko 100 km zapadno od Madrida. Često se spominje kao jedan od najlepših ograđenih gradova u Evropi, sa zidom dugim 2500 metara koji je do danas savršeno očuvan.

Pre arapske invazije, 714. godine, Avila je bila deo stare rimske provincije Luzitanije koja je obuhvatala gotovo ceo današnji Portugal. Naredna tri ipo veka severni pirinejski hrišćani su pokušavali da preuzmu kontrolu nad gradom, ali to je pošlo za rukom tek kralju Alfonsu VI koji je 1088. godine uspeo da pokori muslimane. Iste godine je počeo da gradi masivan kameni zid oko grada da bi Avilu sačuvao od najezde budućih osvajača. Posao ograđivanja je nadgledao njegov zet, čuveni Rejmond od Burgundije koji je vladao Galicijom.

Zidine Avile su impresivna pravougaona barijera od stena i granita duga 2,5 km. Debljina zida je nešto veća od 3 metra, a visina je oko 12 metara. Na vrhu se nalazi borbena staza oblika rova sa kruništem i štitovima. Više od pola staze je i danas prohodno. Iz zida izranja 88 polukružnih odbrambenih kula raspoređenih u jednakim razmacima. Na zidinama postoji devet ulaza, a izvorno se u nekadašnjoj močvari koja ih okružuje nalazilo i spoljašnje utvrđenje. Ono, kao ni močvara, više ne postoji. Celo masivno utvrđenje je završeno za manje od jedne decenije.

Ograđeni deo danas je poznat kao Stari grad. U njemu se nalaze sve važne znamenitosti Avile uključujući Gotsku katedralu, crkve građene u romanesko stilu i manastir Santo Tomás u kojem se nalaze grobnice prvog španskog inkvizitora Tomasa de Torkemade i Don Huana, jedinog sina vladara Kastilje, Ferdinanda i Izabele.

Zidine Avile su svake noći osvetljene halogenim narandžasto-žutim svetlom, što ih čini najvećim potpuno osveteljenim spomenikom na svetu. Od 1985. godine, ceo Stari grad Avila je pod zaštitom UNESCO-a kao deo svetskog istorijskog nasleđa.

Izvor: Alejandro Lapunzina - Arhitektura Španije

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 10.04.2016.
Kada vidim građevine stare vekovima, neumitno mi se nameće pitanje: kako su vešti bili neimari koji su ih gradili jer u to vreme nije bilo struje, mešalice za beton i svih ovih alata koje koriste današnji građevinci! Pa ipak, najveći broj tih drevnih građevina i danas nas zadivljuju svojom lepotom, skladom i, pre svega, postojanošću...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Treba gledati pravo. Jer, da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju svoje dece, a ne dedova svojih. Jer, čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego kuda idemo.

Borisav Pekić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |