Zamak Bodiam

Autor VremeplovPutovanjaTajne zamkova

Svako ko je ikada pravio dvorac od peska, zamišljao ga je ovako. Bodiam, jedan od najlepših zamkova na svetu, potiče iz XIV veka i izgleda upravo kao da ga je nebeska ruka spustila iz džinovskog kalupa. Nalazi se u blizini Robertsbridgea u Engleskoj.

Impresivne kule i širok šanac oko zamka varaju oko posmatrača, jer Bodiamu daju izgled srednjevekovnog utvrđenja. Već na drugi pogled, jasno je da je napravljen u evolutivno doba, kada je plemstvo već otkrilo sve čari udobnosti i luksuza. Ovo je jedan od poslednjih pravih zamkova izgrađenih u Engleskoj, koji su istovremeno bili i odbrambene tvrđave i raskošne rezidencije svojih vlasnika.

Kada je Edvard III potpisao Sporazum u Bretigni 1360. godine i odrekao se pretenzija na francusku krunu, zadržao je Akvitaniu, Kale i još nekoliko važnih oblasti. Kako nije mogao, a tvrde ni imao volje da povlači svoje vojne trupe iz ostalih regiona Francuske, njihovi pripadnici su se samostalno organizovali i osnovali trupe Rutijera, plaćenika poznatih po izuzetno brutalnom delovanju tokom Stogodišnjeg rata. Iako bi bilo logično da su bili pod komandom engleskog kralja i ratovali za interese Engleske, oni su svoje usluge nudili onome ko više plati. Izazivajući strašna razaranja i pljačkajući gde god se pojave, mnogi pripadnici ovih trupa su se vraćali iz rata kao veoma bogati ljudi.

Jedan od pripadnika ovih trupa, Sir Edward Dalyngrigge, bio je potomak stare i imućne porodice, ali se iz Francusko-engleskog rata vratio još bogatiji i moćniji. Imanje Bodiam, na kojem je kasnije sagradio zamak, Dalyngrigge ipak nije kupio, nego dobio kao miraz od porodice svoje žene, Elizabethe Wardeux. Ujak Richarda II, John Gaunt, pokušao je sudski da ospori dominaciju nečasnog suparnika nad pokrajnom Sussex (Istočna Saksonija) koju mu je ovo imanje pružalo. Nažalost, sudski spor se odvijao na samom vrhuncu Stogodišnjeg rata, i plemić je imao slabe šanse protiv novog ratnog heroja. Dalyngrigge se u sudnici pojavio pod punom ratnom opremom, sa sve oklopom, insistirajući da zastupa samog sebe, što je za to vreme u engleskom sudstvu bilo drzak presedan. I pored neprimerenog ponašanja u sudnici, a možda i zbog toga, izgubio je spor, ali zbog tadašnje političke situacije odluka suda nikada nije stupila na snagu.

Kako je Engleska krajem XIV veka bila u ozbiljnoj opasnosti od invazije Francuza, a imanje Bodiam se prostiralo na samo dvadesetak kilometara od Winchelsea na obali reke Rother, čini se da je Dalyngrigger ostao na ovom imanju prvenstveno zbog strateških razloga. U oktobru 1385, dobio je dozvolu da izgradi utvrđenje „koje će štititi zemlju i zaustaviti eventualni napad Francuza“. Ser Dalyngrigge sasvim sigurno nije nadgledao radove, jer je u to vreme postavljen za kapetana francuske luke Brest (1386-1387). U velelepnom zdanju je preminuo 1395. godine, a zamak je pripao njegom sinu Ser Johnu Dalyngriggeu.

Po staroj narodnoj „kako došlo, tako i otišlo“, zamak Bodrum je 1483. ponovo kao miraz pripao drugoj čuvenoj porodici Istočne Saksonije, Lewknorovima. Kako je Sir Thomas Lewknor podržavao Lankastere tokom Rata Ruža, čim je kralj Ričard preuzeo vlast, rešio je da se pobrine da Lewknorovi u Bodiamu više ne uživaju. Poslao je trupe da „pobiju pobunjenike i zauzmu zamak“, ali su ga Lewknorovi mirno napustili i predali. Ovo se pokazalo kao mudar potez, jer im je zamak vraćen već 1485, kada je na presto seo Henri VII. Sve do XVI veka, Bodiam je pripadao njihovoj porodici.

U XVI veku zamak je promenio nekoliko vlasnika, i u to vreme uglavnom nije bio naseljen. Velika oštećenja koja ni danas nisu sanirana, najviše u enterijeru, pretrpeo je tokom Engleskog građanskog rata 1641. Turbulentna vremena i nemar vlasnika doveli su ga u stanje krajnje zapuštenosti. Prvi koji se pozabavio obnavljanjem ove tada već prestižne ruševine, bio je John „Besni Džek“ Fuller, koji je zamak kupio za 3000£. Iako je u političkim krugovima bio poznat kao nekonvencialan čovek, iskreno rečeno i kabadahija koji je nekoliko puta izbacivan iz Parlamenta, narod ga je voleo zbog brojnih dobrih dela koje je činio siromašnima i impozantne pojave. Njegov grob, tačnije piramida, visoka je skoro 8 metara i danas se nalazi u dvorištu crkve u Brightlingu. Legenda kaže da je sahranjen u svojoj omiljenoj stolici, svečano obučen, sa flašom omiljenog Clareta i pečenim piletom. Njegov unuk je 1864. prodao zamak Lordu Ashcombeu za 5000£ , koji je narednih 40 godina vršio popravke na vitalnim delovima građevine samo da je spasi od propadanja.

Poslednji privatni vlasnik ovog nekada velelepnog zdanja bio je Lord Curzon, koji je punih jedanaest godina pokušavao da ga kupi. Kada je konačno uspeo, 1916, potpuno se posvetio izučavanju istorije zamka i njegovoj potpunoj restauraciji. Testamentom ga je ostavio Nacionalnom fondu koji je do danas nastavio njegovu misiju. Iako je enterijer skoro potpuno uništen, moćne zidine Bodiama i dalje, uz mnogo truda radnika Fonda, odolevaju močvarnom okruženju čuvajući duh srednjeg veka i sećanje na bogatu istoriju ovog regiona.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Lakše se neke strasti sasvim odreći, nego u njoj biti umeren.

Friedrich Nietzsche

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |