Kad ceo grad procveta

Svake godine početkom maja, grad Kordoba u južnoj Španiji sa početkom tradicionalnog festivala Fijesta dvorišta postane verovatno najlepši grad na svetu.

Festival počinje paradom Bitka cveća, a naredne dve nedelje stanovnici Kordobe otvaraju kapije svojih dvorišta i nadmeću se za najlepši cvetni prizor ispred svojih kuća. Vlasnici ukrašavaju svoje balkone i tradicionalne ograde od kovanog gvožđa neverovatnim količinama sadnica jasmina, zdravca, crvenih karanfila i ostalog cveća. Rascvetani mirisni tepisi razmešteni po fasadama i ručno napravljenim islamskim mozaicima kojima su popločana dvorišta ostavljaju posetioce festivala bez daha.

Tokom godine kapije poseda su zatvorene, ali se tokom dve nedelje maja stanovnici Kordobe trude da svoja dvorišta prikažu u najboljem svetlu i zasluže nagradu, koja pored novčanog iznosa pobedniku garantuje divljenje i poštovanje sugrađana.

Klima u Kordobi je topla i suva, a kuće se po rimskoj tradiciji grade tako da malo dvorište ostane u sredini poseda. Sa dolaskom Arapa, zaživela je tradicija da se u dvorištima sadi obilje biljaka oko fontane, sa ciljem da u vrelim letnjim danima u baštama osveže ukućani. Ova dvorišta su tokom vrelih letnjih noći postajala mesto okupljanja cele porodice. Danas još uvek možete videti brojna dvorišta građena u ovom stilu koja potiču iz X veka, kada je Kordoba bila centar muslimanskog kalifata Al-Andaluza i najveći grad sa pola miliona stanovnika.

Ulepšavanje dvorišta je nastavljeno kada su Hrišćani zauzeli grad u XIII veku i uselili se u najlepše kuće u gradu. Tradicionalno, kuće su građene kao dvospratnice, gde je prizemlje korišćeno kao letnja rezidencija, a sprat kao zimska. Tokom XVIII i XIX veka zaživeo je običaj popločavanja dvorišta mermerom, ali je kult cveća sačuvan do danas.

Prva Fijesta dvorišta održana je u organizaciji gradske kuće Kordobe 1918. godine, a takmičarski karakter je dobila tri godine kasnije. Od 1933. godine do danas, nagrade koje se dodeljuju podrazumevaju veliku svotu novca, a vlasnici dvorišta se takmiče u brojnim kategorijama poput tradicionalne, moderne, religiozne, očuvanja arhitekture i sl.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

Arthur Schopenhauer

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |