Zamak Predjama

03 May 2015
Autor D.L.
656 pregleda

Za razliku od većine zamkova koji imaju bedeme, kule i jarak oko sebe, što može biti dosadno ponekad, ovaj zamak će vas oduševiti čim ga ugledate, totalno različit samim izgledom, koliko i mestom gde je sazidan. Smešten na ulazu u pećinu, na samoj litici visokoj 123 metra, moćan, prkosan i neosvojiv prosto oduzma dah.

Zamak Predjama

Zamak Predjama (slo. Predjamski Grad, Grad Predjama) se nalazi u jugoistočnoj Sloveniji, na ulazu u Postojnsku kotlinu, 9 km od poznate Postojnske jame i 11 km od istoimenog mesta. Prvi put se spominje u XIII veku, tačnije 1274. godine pod nemačkim imenom Luegg, kada je patrijarh Akvileje sagradio gotski zamak, a pretpostavlja se da je izgradnja počela 1202. godine. Sagrađen je u prirodnom stenovitom luku, visoko na litici i teškog prilaza eventualnim napadačima. Kasnije je zamak kupila plemićka porodica Luegg, takođe poznate kao vitezovi Adelsberg (nemački naziv za Postojnu). Danas se originalni gotski zamak ne vidi spolja jer je vekovima nadograđivan novim zgradama koje su postepeno prerasle u jednu celinu renesansnog zamka.

Najpoznatiji vlasnik ovog zamka bio je Erazem Predjamski (Erazem Lueger) tvrdoglavi i buntovni vitez, lokalni Robin Hud, baron razbojnika koji je predmet romantične i lepe legende. Erazem je bio sin guvernera Trsta koji je za vreme Habsburških osvajanja ubio Maršala Papenhajma (Marshall Pappenheim), komandanta carske vojske i rodjaka samog cara. Bežeći od osvete Svetog rimskog cara Fridriha III on se sklanja u porodični zamak, sklapa savez sa mađarskim kraljem Matijom Korvinom (Matthias Corvinus) i počinje napade na austrijska imanja i gradove u Kranjskoj. Dovoljno i sam bogat, sve što je zaplenio i opljačkao Erazem je delio običnom narodu. Austrijski car, pobesneo što zbog ubistva svog vojnog komandanta što zbog napada koje je Erazem činio, a delom i što je kod običnog naroda rastao ugled buntovnog viteza, naređuje guverneru Trsta da uhvati i ubije Erazima.

Godinu i po dana, koliko je trajala opsada zamka, branioci su bili sve drugo samo ne gladni i iscrpljeni. Legenda kaže, da su branioci za vreme svojih obroka, katapultima gađali napadače hranom, koju su i sami jeli. Tako se nekad dešavalo da umesto kamenja, carski vojnici dobiju hleb, voće, pa čak jednom i pečenog vola. Možda je istina, a možda se samo preuveličava junaštvo i hrabrost branilaca, posebno što smo već čuli za sličnu situaciju u Francuskoj, ali sa petlom. Činjenica je da su u zamku imali dovoljno hrane za svo vreme opsade. Za to je najviše zaslužan tzv Erazemov tunel, koji vodi od zamka u pećinu, kroz stene i izlazi par stotina metara dalje blizu sela Vipava, odakle su se branioci svakodnevno snabdevali svežim namirnicama.

Erazemu je glave došla njegova poslednja šala, kada je po sluzi poslao komandantu opsadnih snaga svečani ručak sa porcijom trešanja kao desertom. Sluga potplaćen da izda svog gospodara, označio je zastavicom toalet koji je Erazem koristio, što je dovelo do neslavnog završetka slavnog razbojnika. Erazem je ubijen u toaletu, od topovske đuladi. Nakon njegove pogibije branioci su se predali, a zamak je zapaljen i razrušen.

Zamak je obnovljen 1511. godine, da bi opet bio oštećen prilikom zemljotresa 1567. godine. Ponovna izgradnja je završena 1570. godine u renesansnom stilu, potpuno sakrivši stari zamak u dubini pećine, i takav izgled je zadržao do današnjih dana. Iako se za sam zamak ne vezuju nikakve uklete i jezive pojave, njegov položaj i postojanje tamnice samo po sebi izaziva interesovanje za natprirodno. Okolno stanovništvo ne voli da boravi u blizini noću, naročito nakon 2008. godine kada je Ghost Hunters International istraživao aktivnosti u zamku i proglasio ga ukletim.

Zamak je preuređen u muzej sredinom XX veka sa autentičnim nameštajem, slikama i naoružanjem toga doba. Posetiocima je omogućeno da vide sve od gospodarevih prostorija, preko zajedničke trpezarije, tamnice u podrumu, do 6 km duge pećine ispod zamka. Sredinom jula, dvorac je domaćin Erazmovog turnira, dana srednjevekovnih dvoboja, viteških borbi i streličarstva.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru