Zamak Monsegur

Autor IstorijaPutovanjaTajne zamkova

Ruševine zamka Monsegur (Château de Montségur) se nalaze na jugu Francuske, blizu Pirineja, 50 km od grada Karkasona, na 1200 metara nadmorske visine. Svoju slavu je stekao kao poslednje uporište Katara (Patarena, Albižana), u tzv Katarskom krstaškom ratu, a legenda kaže da su tu poslednji Templari čuvali Sveti Gral kome se nakon osvajanja zamka gubi svaki trag.

Prvi tragovi naselja na ovim prostorima postoje još iz kamenog doba, a najranija utvrda je iz doba rimskih osvajanja i zvala se Mons Securus (lat. bezbedno brdo) što sasvim odgovara jer je zamak na tako nepristupačnom mestu da se i danas do njega dolazi samo pešice. Zamak se nalazi iznad mesta Olmes, blizu Monsegura u južnofrancuskom departmanu Eriže (Ariges), dominira okolinom i zajedno sa Karkasonom, 50 km dalje, činio je jako uporište Rimljana na ovim prostorima. Činjenica je da se o samom utvrđenju malo znalo sve do Albižanskog rata (Katarski krstaški rat).

Zamak je 1204. godine obnovio Rejmona de Perelje (Raymond de Péreille), jedan od dva vladara Monsegura i njegov rođak Pjer-Rožer de Mirepo (Pierre-Roger de Mirepoix). On tada postaje glavni centar Katarskih aktivnosti i dom Katarskog teologa i sveštenika, Gilberta de Kastresa (Guilhabert de Castres). Godine 1233. postaje sedište Katarske crkve (domicilium et caput) i trn u oku francuske krune, koja nije želela još jednog verski i politički jakog suseda na jugu. Ionako je već imala dosta problema sa Španijom, koja je tada već pretila da bude uticajna katolička država. 

Na podsticaj francuske krune, tadašnji poglavar rimo-katoličke crkve, papa Inoćentije III 1209. godine pokreće prvi krstaški pohod na tlu Evrope, protiv vere koju je proglasio za jeres, obećavajući onima koji krenu u rat oprost svih grehova i katarske posede kao nagradu, što je verovatno bilo značajniji podsticaj. Deset hiljada francuskih krstaša je krenulo u pohod na Katare, u 20 godina dug rat, sa promenljivom srećom i sa ogromnim brojem žrtava koje su bile velike čak i za to vreme. Rat se završio 1229. godine nakon smrti njegova dva glavna začetnika, pape Inoćentija III i francuskog kralja Filipa II Avgusta, a iskorenjivanje Katara je nastavila Inkvizicija čije su svirepe metode dovele do dizanja ustanka 1233. godine i još jednog rata protiv Katara. 

Nakon pada Karkasona 1240. godine, Monsegur ostaje poslednje uporište preživelih jeretika i uspeva da opstane čitavih 9 meseci pod opsadom. Zbog svog specifičnog položaja, bilo ga je nemoguće osvojiti ''na juriš'', bombardovanje trebušetima takođe nije bilo moguće jer je bio celih 200 metara iznad napadača. Zamak je pao tek 1244. godine, kada su se napadači izvežbani u planinarenju popeli sa najstrmije i najmanje branjene litice na kome se zamak nalazio. Poraženima je ponuđen oprost ako se odreknu svoje vere, što je i prihvatio mali broj, ali oko 200 Katara koji su to odbili su živi spaljeni. 

Za zamak se veže legenda da su njemu bili poslednji ostaci viteškog reda Templara, koji su se tu sklonili nakon pogroma koje protiv njih pokrenuo papa Klement V, i da su tu čuvali nešto izuzetno vredno. Pošto se za ovaj red vrlo često u istoriji vezivala priča o Svetom Gralu, mnogi veruju da je baš on bio smešten u ovom zamku. Priče da su se neposredno pre pada zamka, 25 branilaca spustila liticom noseći ''nešto'' što nije smelo da padne u ruke krstašima još više golica maštu braniocima ove teorije. Oni malo skeptičniji tvrde da je to moglo da bude i nešto konkretnije, kao Katarske svete knjige iz crkve u zamku. Monsegur krije svoju tajnu, posebno time što je stari zamak nestao u besu napadača. Zamak je srušen do temelja, a današnje ruševine su ostaci kasnijih utvrđenja. Zamak je na listi Istorijskih spomenika Francuske od 1862. godine i otvoren je za javnost.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Neki misle da na njih namigujem kad zatvorim oči da ih ne bih video.

Kahlil Gibran

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |