Londonska Kula

27 Feb 2014
Autor D.L.
865 pregleda

Jedna od najpoznatijih srednjevekovnih građevina u ljudskoj istoriji je svakako Tower of London (Londonska Kula), jedinstvena po svojoj nameni, strukturi i istoriji. Ovaj kompleks zgrada je služio kao dvorac, vojno utvrđenje, trezor, politički zatvor, astrološka opservatorija, pa čak i kao zoološki vrt.

Londonska Kula

Dvorac i tvrđava Njenog Kraljevskog Veličanstva (Her Majesty's Royal Palace and Fortress, kako glasi zvanični naziv) se nalazi na severnoj obali reke Temze, u centralnom Londonu. Izgradnju je počeo Viljem I Osvajač (William I, the Conqueror), na dan svog krunisanja na Božić 1066. godine, kao deo Normanskog osvajanja Engleske. Centar celog kompleksa, White Tower (Bela kula), završena je 1078. godine. Sazidana je od belog krečnjaka iz okoline Kana u Francuskoj, po kome je i dobila ime Bela kula. Zamak se nalazi unutar starog rimskog naselja te su mnogi pisci, među kojima je bio i William Shakespear, pogrešno smatrali da je White Tower u stvari građevina iz Rimskog doba. Zdanje je predstavljalo simbol represije nove vladajuće elite, i dominirao je nad celim tadašnjim Londonom, kao znak normanske dominacije i vlasti.

Svestan da samo jedna kula nije dovoljna zaštita od pokorenih starosedelaca, Saksonaca, kralj Viljem II krajem XI veka naređuje da se izgradi zid oko Bele kule, a sledeće proširenje dobija za vreme vladavine Ričarda I Lavljeg Srca, Henrija III i Edvarda I tokom XII i XIII veka. Kralj Ričard je naredio da se postojeći kompleks opaše zidinama sa 13 odbrambenih kula, od kojih su najpoznatije Krvava, Bišomp i Vejkfild kula, i sa šancem koji bi se snabdevao vodom iz reke Temze. Ta tzv ''unutrašnja zavesa'' potpuno okružuje Belu kulu, ali jarak je dugo bio suv zbog problema prilikom izgradnje, sve dok ga nije završio Henri III u XII veku. Uprkos tome, Londonska kula je već u to vreme predstavljala jedan od najbezbednijih zamaka u srednjem veku. Ričardov posao nastavio je Henri III, koji je naredio izgradnju većeg broja pratećih objekata unutar zidina, usavršio već spomenuti jarak, učvrstio postojeće zidine i učinio je Londonsku kulu glavnom rezidencijom krune. Za vreme Henrija III u sklopu zamka su bila i smeštena 3 lava, poklon Fridriha II, cara Svetog Rimskog Carstva. Konačni izgled dobija u XIII veku, pod vladavinom Edvarda I, kada dobija spoljne zidine, još jedan jarak sa vodom oko njih i artiljerijska uporišta, i taj je izgled zadržao do današnjih dana. Ceo kompleks zgrada se nalazi na površini od 7 hektara i ima samo dva ulaza u unutrašnjost zidina, Glavnu kapiju na jugozapadnom delu i ulaz sa Temze, tzv. Izdajničku kapiju (Traitor's Gate) na koju su ''ulazili'' zatvorenici.

Tokom rata za krunu Engleske izmedju kuća Jork i Lankaster, Londonska kula je nekoliko puta bila napadana i držana pod opsadom, ali nikada nije popustila napadačima, sve do zarobljavanja Henrija VI u bitci kod Northamptona, kada se u nju useljava Edvard IV, a Henri biva zatočen u kuli i najverovatnije ubijen. Dolaskom Henrija VIII na vlast, Londonska kula polako gubi na važnosti u korist Vestminsterske palate, i kraljevi su je koristili kao rezidenciju samo neposredno pre krunisanja zbog političkog i istorijskog simbolizma (Edvard VI, Meri I i Elizabeta I). Svoju ulogu kraljevske rezidencije je totalno izgubila u građanskom ratu u XVII veku, kada je Oliver Kromvel svrgnuo Čarlsa II i porušio sve komplekse palata. Polako poprima druge, manje svečane i ceremonijalne uloge, kao što su barutana, glavno skladište oružja Londonskog garnizona, trezor Njenog Kraljevskog Veličanstva, opservatorija, zoološki vrt i politički zatvor. Svo naoružanje i oklopi iz toga doba su 1996. godine našli mesto u muzeju u Lidsu.

Nakit Britanske krune je 1994. godine premešten iz podzemnog bunkera u Kasarnu Vaterlo (Waterloo barakcs) unutar zidina, koja je najbolje čuvana zgrada u celoj Britaniji. Kraljevska menažerija koju je osnovao Henri III je imala svoje posebno mesto u Lavljoj Kuli (Lion Tower) i 1828. godine brojala je oko 60 vrsti sa 280 životinja, da bi se menažerija premestila 1835. u Regents park, jer je jedan lav napao vojnika koji se starao o održavanju. Opservatorija koju je osnovao Čarls II je bila jedna od najboljih u to vreme, ali su kraljevom astrologu smetale vrane, koje su se odomaćile u kuli. Čarls II je premestio celu opservatoriju u Grinič, jer postoji verovanje da će kraljevstvo i monarhija trajati dokle god ima vrana u kuli, a on nije želeo da rizikuje i proverava tačnost te legende. Danas u kuli ima 8 vrana o kojima se brine celokupno ljudstvo u kuli, i svaka ima svoje ime. Najstarija vrana, Jim Crow, uginula je sa 44 godina.

Druga najpoznatija uloga Londonske kule, osim kao rezidencije kraljeva, jeste politički zatvor i mesto egzekucije. U njemu su bile zatvorene mnoge ličnosti važne engleskoj kruni i značajne ličnosti engleske istorije. Najpoznatiji su Sir Simon Burley, savetnik i učitelj Ričarda II (1838.), državnik Edmund Dadley (1510.), humanista SirThomas More (1535.), druga žena Henrija VIII Anne Boleyn (1536.), Lady Jane Grey (1554.), princeza Elizabeta, kasnije kraljica Elizabeth I, avanturista i moreplovac Sir Walter Raleigh, vođa škotskih jakubinaca Simon Fraser i mnogi drugi. Postoje priče da su se duhovi pogubljenih krunisanih glava pojavljivali u kuli tokom vekova, a najčešće je bio viđan duh Ane Bolen kako se šeta Kapelom Svetog Petra ad Vincula, i duhovi ledi Džejn Grej i Margarete Pul kako se šetaju u riznici krunskog nakita.

Ipak, najveća misterija, tajna i najozloglašeniji događaj u vezi Londonske kule su Prinčevi iz kule, princ Edvard i njegov brat Ričard. Godine 1483. smrću Edvarda IV krunu je nasledio njegov trinaestogodišnji sin Edvard V. Kako je bio maloletan, njegova zaštita je poverena njegovom stricu Ričardu III, koji je bio sve samo ne lojalan kralju Engleske. Ričard je zatvorio mladog kralja Edvarda i njegovog mlađeg brata princa Ričarda u Kulu, zbog njihove lične bezbednosti, kako je obrazložio parlamentu, i od tada se nikada više nije čulo za njih. Veliki skandal koji je izbio nakon njegovog krunisanja i optužbe za njihovo ubistvo uzburkao je Englesku do korena, ali nikakvih dokaza protiv Ričarda III nije bilo i on je ostao zakoniti suveren Engleske. Prilikom restauracije Kule, 1647. godine, radnici su pronašli kutiju sa dva mala kostura, a tadašnji kralj Čarls II je naredio da se ostaci dostojanstveno sahrane uz sve počasti u Vestminstersku opatiju, gde i danas leže iako nikada nije dokazano da su to ostaci dva Princa iz Kule.

Danas je Londonska Kula jedna od najvećih turističkih atrakcija Londona i Velike Britanije, koja ima preko 4 miliona posetilaca godišnje. Na listi zaštićenih istorijskih objekata od važnosti za svetsku baštinu UNESCO-a je od 1988. godine.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru