Voće koje još nismo probali

Teško je na svetu pronaći osobu koja ne voli voće. U obilju vrsta i ukusa za svakog se nađe bar jedno omiljeno, ali i mnogo toga što nikada nismo videli ni probali. Šta propuštamo?

Ako ste zakleti pobornik svetog voćnog trojstva jabuka/narandža/banana, sa povremenim izletima u domaće sezonske plodove, onda vas egzotika koja sledi neće preterano privući. Za sve one koji čeznu za novim ukusima na pijačnim tezgama, evo priče o kod nas malo poznatom egzotičnom voću.

 

Rambutan

Voće krajnje neprivlačnog izgleda, i imena koje podseća na hemijsko jedinjenje, krije izuzetno sladak plod karakterističnog mirisa i ukusa. Kažu da nije za svakog, pa ga ili obožavate ili vam je potpuno odbojan. Ima ukus koji je teško opisati onome ko ga nije probao, ali malo podseća na krušku, a tekstura mu je najviše nalik grožđu. Jede se u sirovom stanju. Koštica u sredini nije jestiva. Rambutan potiče sa Malajskog arhipelaga, i najrasprostranjeniji je u Panami, Kostariki i Nikaragvi.

 

Zmajevo voće

Na malajskom poznato kao pitaja, ovo voće je svoje ime na svetskim jezicima dobilo po karakterističnoj kori čiji šiljci podsećaju na leđa zmajeva. Međutim, ukus mu nije zmajski, već prilično bledunjav. Opisuju ga i kao beli kivi zbog karakterističnog sitnog crnog semenja, ali je slađi i manje kiseo. Tekstura je, takođe, nešto hrskavija nego kod kivija. I pored toga što je za mnoge bezukusno, zmajevo voće se dosta konzumira zbog značajnog prisustva zdravih masnih kiselina, proteina i B vitamina. Uzgaja se na Tajlandu, u Maleziji, Vijetnamu, a nešto ređe se nalazi i u Izraelu, severnoj Australiji i na Kipru.

 

Durijan

Ovo voće veličine prosečne dinje raste u Bruneju, Indoneziji i Maleziji. Kultivisano je i u Tajvanu i na Tajlandu, a uspeva isključivo u tropskim predelima jer ne podnosi temperature niže od 22°C. Ako vam kažemo da ima ukus najbliži mešavini manga, avokada i belog luka sa blagom notom eukaliptusa, a uz to i nepodnošljivo neprijatan miris, pitaćete se zašto ga uopšte neko uzgaja. Prosto, mnogi ljudi vole taj ukus, isto kao i buđavi sir. U svom prirodnom staništu poznat je kao „kralj voća” zbog brojnih zdravih sastojaka i kao prirodni lek za hipertenziju, upalu zglobova i loše varenje. I pored poznatih lekovitih svojstava, u mnogim azijskim zemljama konzumiranje „kralja durijana” je zabranjeno u javnom prevozu i hotelskim sobama jer dugo ostavlja neprijatan miris za sobom.

 

Noni

Voće koje je na Pacifičkim ostrvima, u Australiji i Indiji jedan od najznačajnijih izvora tradicionalnih lekova duže od dva milenijuma postaje sve popularnije širom sveta u obliku sirupa i kapsula koji „leče sve”. Raste na visokom tropskom drveću, a sam plod je dug 10-18 cm i formiran od mnogo malih plodova koji su se spojili u jedan. Izgleda kao velika dudinja, ukus mu nije mnogo bolji od ukusa durijana, a uz to je i dosta gorak. Pripisuju mu jaka antikancerogena svojstva, poznat je kao dobar imunostimulans u borbi sa stafilokoknim infekcijama i ešerihijom, i kao bogat izvor vitamina, minerala i dijetetskih vlakana.

 

Hlebovac

Lokalno poznat kao ulu, hlebovac raste u državi Samoa u Okeaniji, a od XVIII veka i u Južnoj Americi. Kako je na njemu i kokosovim orasima preživeo Robinzon Kruso u istoimenom romanu, možemo da odahnemo. Za razliku od durijana i nonija, hlebovac se ne jede sa zapušenim nosom. Dok se peče, a uvek se jede pečeno ili kuvano, ovo voće širi neodoljiv miris svežeg hleba. Raste na visokom drveću koje krase sjajni, ogromni listovi. Pečen ili kuvan hlebovac ima ukus meke sredine hleba, a često se priprema i na roštilju da bi se dobila hrskavija tekstura.

 

Kupuaso

Izuzetno ukusno voće, rođak kakaoa, raste u kišnim šumama Amazona i dostiže veličinu dinje. Danas ga nazivaju i superhranom zbog brojnih nutritivnih kvaliteta i blagotvornog dejstva na kardio-vaskularni, imunološki i nervni sistem. Za razliku od kakaoa ne sadrži kofein, ali sadrži obilje vitamina, flavonoida i polifenola koji predstavljaju bombu energije, a odsustvo kofeina čini da kasnije ne osećate umor. Ukus mu opisuju kao nebesku mešavinu čokolade, banane, kruške i ananasa. Pravi kolač sa drveta.

 

Akebija

Drvenasta puzavica na kojoj raste ovo voće najčešće uspeva u Kini, Japanu i Koreji. Poznato je i po nazivu čokoladno vino, što dosta dobro opisuje ukus pulpe koja se nalazi unutar duguljaste ljubičaste kore. Kora je takođe jestiva, nije slatka, ima blago opor ukus i najčešće se koristi za punjenje mlevenim mesom, slično kao tikvice. Tradicionalno u kineskoj medicini, akebiju su koristile mlade majke da bi imale više mleka, a važi i za jak diuretik.

 

Mamea jabuka

Poznata i kao kajsija Santo Domingo ili tropska kajsija često se pogrešno smatra za koštunjavo voće, iako pripada porodici bobica. Loptastog je oblika, prečnika 10-20 cm, sa 1-4 semenke. Tekstura varira od sočne do hrskave, a ukus je izuzetno sladak, prijatan i aromatičan, podseća na mešavinu maline, kajsije i manga. Često se koristi za spravljanje džema, a semenke se čuvaju i u organskom baštovanstvu koriste u formi đubriva za zaštitu povrtarskih biljaka od crva.

 

Kivano

Iz Australije, Novog Zelanda, Čilea i Kalifornije dolazi nam afrička rogata dinja, koja je svoje ime dobila zbog sličnosti sa kivijem, sa kojim inače nije u rodbinskoj vezi. Zajedno sa dinjom, krastavcem i tikvicama pripada porodici skrivenosemenica, ali u sirovom stanju je daleko ukusniji od njih. Svetlo zeleno meso kivana ima ukus banane sa notom citrusa. Jede se svež, sam ili u voćnim salatama i kao prilog uz morske plodove, sir i ribu. Dostupan je tokom cele godine, a od skoro se uzgaja i na hrvatskom i crnogorskom primorju. Obilje beta karotina čini ga dobrim za imunološki sistem, oči i kožu.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da „strepe“ za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide. To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan. Od takvih duhom malih ljudi postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |