Kako detlić ne dobije potres mozga

10 Apr 2017
1516 pregleda

U potrazi za hranom, partnerom i pri svijanju gnezda prosečan detlić besomučno udari kljunom u drvo od 8000 do 12000 puta u toku dana, silom koja je 1200 puta veća od gravitacione. Kako ove ptice ne zadobiju ozbiljne povrede, niti imaju glavobolje?

Kako detlić ne dobije potres mozga

Kako se obično priroda za sve pobrine tako je detlića obdarila brojnim karakteristikama tako osmišljenim da zaštite njegov malen i gladak mozak. Za razliku od većine drugih ptica čije su lobanje krhke, detlić ima veoma snažnu lobanju od koštanog tkiva sunđeraste strukture i velike gustine koje je neravnomerno raspoređeno, odnosno najviše je koncentrisano na čelu i potiljku. Za razliku od ljudskog mozga koji pluta u likvoru, mozak detlića je čvrsto zatvoren u lobanji sa vrlo malo cerebrospinalne tečnosti, što znači da mozak detlića nema prstora za kretanje i zahvaljujući tome sila pri udaru se ravnomernije prenosi na veću površinu. To je verovatno najvažnija karakteristika koja pomaže detliću da izbegne potrese. Kompjuterske simulacije su pokazale da 99,7 procenata energije od udarca u drvo apsorbuju jaki vratni mišići i spovode u telo dok zanemarljivih 0,3% utiče na mozak.

Građa kljuna takođe ima veliku ulogu u ublažavanju udara. Spoljno tkivo gornjeg kljuna je duže od donjeg dok je struktura donjeg kljuna jača, pa se sila prenosi na donji deo lobanje a zatim u telo. Osim toga kljun i lobanja su povezani elastičnim hrskavičavim tkivom koje značajno amortizuje udarac. Kako ova energija greje mozak, detlići kucaju u kratkom rafalnom intervalu nakon koga prave pauzu da bi se mozak ohladio.

Oči detlića su opremljene posebnim membranama koje se delić sekunde pre kontakta kljuna sa drvetom spontano zatvaraju i na taj način štite oči od krhotina i sprečavaju odvajanje mrežnjače, dok su nozdrve zaštićene od iverja i prašine finim gustim perjem.

U svetu je registrovano više od 180 vrsta ovih ptica dok naše krajeve naseljava tek nekoliko i to su: Troprsti detlić (Picoides tridactylus), Srednji detlić (Leiopicus medius), Mali detlić (Dryobates minor), Planiniski detlić (Dendrocopos leucotos), Seoski detlić (Dendrocopos syriacus) i Veliki detlić (Dendrocopos major).

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 23 Apr 2017

Kao veliki poštovalac Majke Prirode i zaljubljenik u svet ptica, sa velikim oduševljenjem sam pročitao ovaj tekst! Iako mi je dobar deo detlićeve tajne bio poznat još iz mladosti, obzirom da sam, pre 35-40 godina na VHS trakama redovno snimao epizode SURVIVAL. U epizodi o detliću, objašnjavan je ovaj detlić-fenomen...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru