Plutajuće farme - kad nema zemlje, posadi na vodi

Danas oko 795 miliona ljudi na našoj planeti neće sebi moći da priušti minimum hrane za normalno funkcionisanje organizma. Problem će iz godine u godinu postajati sve ozbiljniji. Sa sadašnje 7,2 milijarde, do 2050. godine Zemlju će naseliti ukupno 9,6 milijardi ljudi. Istovremeno, zbog urbanizacije, klimatskih promena koje smanjuju površinu kopna i zagađenja okoline, kvalitetnog obradivog zemljišta je sve manje.

Gde je moguće proširiti poljoprivrednu proizvodnju ako nema raspoloživog zemljišta, a broj gladnih usta svakodnevno raste?

Odgovor je dosta očigledan - na duboko plavo more koje ionako zauzima više od 70% površine naše planete. Pilot projekti su pokazali da je ovakav način uzgoja, prvenstveno povrća i voća, održiv i isplativ.

Najsavremenije bašte na okeanima građene su u formi predimenzioniranih trospratnih teretnih brodova. Na najvišem spratu se smeštaju jedinice za stvaranje solarne energije, na srednjem nivou se uzgaja povrće, a u najniži nivo se izbacuje organski otpad koji se ne baca, već služi za ishranu riba koje se gaje u ribnjaku na ovom nivou. Biljke sa srednjeg nivoa se uzgajaju hidroponskom tehnikom u kojoj se ne koristi zemljište već voda obogaćena hranljivim materijama. Ovaj trospratni sistem uključuje i deo za desalinizaciju vode, gde se iz morske dobija voda pogodna za uzgoj biljaka. Zaokruženost ciklusa proizvodnje, gde se na jednom mestu obezbeđuje sunčeva svetlost i voda, a otpad u potpunosti iskorištava čini plutajuće bašte izuzetno isplativim zatvorenim sistemom.

Pobornici ovakvog uzgoja tvrde da bi razvoj novih tehnika poljoprivrede morao da bude brži i efikasniji. Po rečima Bila Spensera, savetnika firme Blue Revolution Hawaii „sramota je što uvek čekamo da se nađemo u bezizlaznim situacijama pre nego što nešto preduzmemo”.

U međuvremenu, plutajuće farme nastaju širom sveta u mnogo oblika. Dizajnerska firma iz Njujorka gaji biljke na veštačkom ostrvu podignutom između Menhetna i Filadelfije. Na zapadnoj obali Vankuvera, 14 plutajućih staklenika na dva sprata je spojeno i pridodat im je ribnjak. Danska kompanija je uveliko u pregovorima na Tajlandu, gde planira gradnju plutajućih kuća, bašti, bolnica i zatvora. Japanska kompanija Shimzu (poznata i po planovima da postavi solarne panele na Mesecu) objavila  je fantastične projekte „gradova lokvanja” koje krase veštačke šume i soliteri-staklenici.

Ono o čemu naučnici brinu sada je snabdevanje ovakvih zajednica energijom, naročito ukoliko su značajno udaljene od obale. Kompanija Blue Revolution je ponudila rešenje i nazvala ga konverzija termalne energije okeana - OTEC (ocean thermal energy conversion). Jednostavno rečeno, u procesu se koristi topla voda sa površine okeana koja isparavanjem daje rashladne agense poput amonijaka. Njegova isparenja pokreću turbine, koje su deo generatora za proizvodnju struje. Struja se koristi za izvlačenje ledene vode sa dna okeana koja amonijak ponovo pretvara u tečnost. Ovaj zatvoren sistem večitog kruženja napaja sam sebe i stvara obilje energije.

Iako dizajn plutajućih farmi može delovati previše futuristički, on je za mnoge gradove i države već danas spas. Metropole poput Singapura (poznatog i po čuvenim vertikalnim baštama) i Njujorka, okružene vodom a sa ogromnim brojem stanovnika na kopnenom delu, nemaju mnogo prostora za podizanje farmi. Plutajuće bašte bi njihovim stanovnicima obezbedile obilje svežeg voća i povrća, uz minimalan trošak uzgoja, održavanja i transporta.

 

Izvor: Modern Farmer, CoExist, UpWorthy

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kakvo god da je vreme u kome je čovek, ja stvarno ne znam kako živeti a da ne verujete u to što radite.

Petar Kralj

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |