Ugrožene životinjske vrste (VI) - Afrika

Afrika ili Crni kontinet je drugi kontinent po veličini i po broju stanovnika, odmah posle Azije, a njena fauna najbogatija je na svetu. Afrika takođe pripada i tzv. Starom svetu, ali i dan danas sa pravom nosi epitet Divlji kontinent.

Ogromna prostranstva u kojima čovek još nije trajno ''pustio korene'' dozvoljavaju životinjama da se osećaju sigurno, ali i ovde su u opasnosti od izumiranja.

U Africi vladaju velike klimatske razlike, od velike vrućine do jake hladnoće, a različitost tamnošnje vegetacije omogućuje život celom nizu životinja, među kojima su sisari, ptice, gmizavci, ribe i insekti. Ima više od 40 vrsta primata, 70 vrsta mesojeda, više od 1500 vrsti ptica i širok spektar papkara i kopitara. Afrika se može pohvaliti i time da u njoj žive i najbrža kopnena životinja - gepard, najveća ptica - noj, najveći primat – gorila, i najveći kopneni sisar – afrički slon. To je istovremeno i veliko prokletstvo za faunu ovog kontinenta, jer je od početka kolonizacije on smatran za ogromno lovište u kome lepi i vredni trofeji samo čekaju da ih neko pokupi. Zahvaljujući belom čoveku mnoge vrste koje su se slobodno šetale Afrikom, i brojale i preko stotine hiljada primeraka, sada su na ivici istrebljenja.

Afrički divlji magarac (Equus africanus) je vrsta iz porodice konja, i zoolozi ga u šali nazivaju ''pravim magarcem'' jer se od njega tokom vremena razvio domaći magarac. Prosečna dužina tela im je oko 2 metra, visina do 130 cm, a težina do 250 kg, sivo smeđe boje su boje, s tim da im je trbuh svetliji, a noge im često mogu biti šarene, kao kod zebri. Nekada su živeli na teritoriji cele severne Afrike, ali zbog lovokradica, pripitomljavanja od strane domaćeg stanovništva i bolesti, brojnost im je odavno u opadanju. Sa svojih prirodnih staništa su odavno nestali, a u novije vreme živeli su u Etiopiji, Eritreji, Somaliji i Sudanu. Osamdesetih godina prošlog veka ukupan broj divljih magaraca je procenjen na najviše 1000 životinja, ali je od tada taj broj drastično manji. U Somaliji su verovatno istrebljeni tokom građanskog rata, a u Etiopiji i Sudanu su pred istrebljenjem. Jedino je u Eritreji koliko toliko stabilna populacija ovih životinja, i procenjuje se da ih ima ukupno 400 u nekoliko krda.

Nosorog (Rhinocerotidae) je najveća kopnena životinja posle slona, u Africi žive dve od pet vrsta, i svih pet su u kategoriji kritično ugroženih. U Africi žive Beli (Ceratotherium simum) i Crni nosorog (Diceros bicornis), ali su oni iste boje, a jedina razlika im je u obliku usana koja je šira kod belog nosoroga. Kada su Englezi prvi put videli ove životinje pogrešno su razumeli afričku reč ''Vajd'' (wyd - širok) i razumeli ''Uajt'' (white – belo). Inače, obe vrste nosoroga su slične, dužine su do 4 metara, visine visine do 180 cm i težine oko 4 tone. Nosorozi su uglavnom samotnjaci, a mogu se videti najviše 3 životinje u doba parenja, i to uglavnom jedna ženka i eventualno dva mužjaka koji se bore za nju. Početkom XX veka smatra se da je bilo nekoliko stotina hiljada ovih životinja u celoj Africi, ali ih je preterani lov zbog njihovog ukrasa na njušci (rog ove životinje je veoma cenjen u kineskoj medicini) doveo do samo nekoliko desetina hiljada sredinom istog veka. Danas se procenjuje da ih ima oko 10 hiljada belih i samo 2000 crnih nosoroga u divljini.

Bonobo majmun (Pan paniscus) je vrsta šimpanze, najmanja od svih, te se još zove i patuljasta šimpanza. Primetno su manji od svojih rođaka, krhkije građe, ali i sličniji čoveku. Ženke su manje od mužjaka i imaju isturenije grudi, za razliku od ostalih čovekolikih majmuna. Bonobe gotovo 25% vremena kretanja na tlu hodaju uspravno. Sve te odlike, i njihovo držanje, daju im mnogo ljudskiji izgled u odnosu na obične šimpanze. Štaviše, bonobe imaju izrazito individualiziran izgled lica, kao i ljudi, pa se pojedinačno jedni od drugih znatno razlikuju. Njihov broj je danas procenjen na ispod 10 hiljada, i to samo na teritoriji države Kongo. Najveću pretnju ovim životinjama predstavljaju ljudi sa tih prostora koji obožavaju njihovo meso i tvrde da nema ničeg ukusnijeg. Za sada nema zakona koji bi sprečio lov na bonobo majmune.

Planinska gorila (Gorilla beringei beringei) je podvrsta gorila koja živi samo u dva mala regiona na svetu, u planinama Virunga na granici Ugande, Ruande i Konga, i u Bvindi Neprobojnom Nacionalnom Parku u Ugandi (Bwindi Impenetrable National Park). Od svojih rođaka se razlikuje po krznu koje je obično dužih dlaka i svilenkastije je nego kod ostalih. Sve gorile su istih proprorcija, do 1,80 metara visine, mada su u stvari više, jer kada se usprave kolena su im uvek povijena, razmaka ruku do 3 metara, a težina im je različita između polova. Ženke su teške do 100 kilograma, a mužjaci mogu biti i tri puta teži. Procenjuje se da ih u divljini ima oko 700 primeraka, a najveću opasnost im predstavljaju lovokradice i širenje ljudskih naseobina, jer se šume seku zarad dobijanja obradivog zemljišta. Izvanredan prikaz života ovih životinja dat je u filmu Gorile u magli sa Sigurni Viver u glavnoj ulozi.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje. Žalim što nemaju svoje.

Nikola Tesla

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |