Ugrožene životinjske vrste (I)

Čovek voli da vidi sebe kao gospodara planete na kojoj živi, i vekovima je prilagođava svojim potrebama zaboravljajući da je samo deli sa mnogim drugim vrstama. Da te čovekove promene prirode nisu uvek dobre za sve stanovnike planete, pokazuju podaci o izumiranju mnogih životinjskih vrsta.

Samozvani gospodar je oduvek ugrožavao životinjski svet, u početku samo kao lovac koji se brinuo za svoju porodicu i pleme, što u prošlosti nije mnogo uticalo na bogatu faunu. Sa razvojom tehnologije stvar je počela da se menja iz korena. Lov u cilju prehranjivanja je prerastao u lov iz zadovoljstva;  širenje civilizacije dovelo je do osvajanja životnog prostora na račun životinja koje su gubile svoja prirodna staništa; želja da se putuje brže dovela je do prerade naftnih derivata, što je mnogo puta bilo uzrok uništenja mnogih životinjskih vrsta.

Poznate su priče sa Divljeg zapada na početku XVIII veka za vreme gradnje železnice, kada su zbog pojave brzometne puške Vinčester stradala mnoga stada severnoameričkih bizona (Bison bison). Ljudi su iz voza koji bi prolazio pored mnogobrojnih stada pucali u životinje iz čistog zadovoljstva, ostavljajući lešine da leže kao dokaz ljudske obesti. Organizovani su lovovi na ove ogromne životinje teške i do 1 tone, zbog njihovog krzna i ukusnog mesa, što je umalo dovelo do istrebljenja ovih životinja i nestanka sa prerija američkog kontinenta. Zbog ovoga su severnoamerički prerijski Indijanci ostajali bez glavnog izvora hrane. Danas  je od tih mnogobrojnih stada (po nekim procenama bilo je oko 60 miliona grla), ostalo nekoliko stotina koja su se našla pod zaštitom države u nacionalnim parkovima.

Na južnoameričkom kontinetu seča drveća u ''najvećim plućima planete'', prašumi Amazona, traje decenijama. Problem je delimično izazvao brzim širenjem gradova, a delom i zbog potrebe za celulozom i ostalim sirovinama koje se nalaze u zemljištu ove praistorijske prašume. Posledice krčenja šuma osećaju mnoge životinjske vrste, među kojima su najviše ugroženi jaguari (Panthera onca), jer gube svoja pojila i lovišta. Jaguari spadaju u red predatora koji veoma retko napuštaju svoju teritoriju, i silom prilika samo su promenili plen - počeli su da napadaju ljude. Povećanje broja napada na radnike koji seku drveće dovelo je do toga da su organizovane hajke na ove divne mačke kako bi se smanjila opasnost od njih. Tako su se jaguari našli u evolutivnoj krizi, gde im prirodni plen nestaje jer služi kao hrana radnicima, a novi plen nije tako bezopasan i često postaje lovac. Danas se jaguari u većem broju mogu naći samo u delovima Argentine gde ih ima oko 200, dok se pretpostavlja da ih u samoj Amazanoniji ima jedva stotinak.

Stanovništvo američke savezne države Floride, posebno grada Majamija, najbolje oseća posledice širenja na račun prirode. Pošto u ovoj državi više od polovine teritorije sačinjavaju močvare, u njoj živi i jedna od najopasnijih vrsta gmizavaca današnjice- aligatori (Alligatoridae). Početkom XX veka, naglom ekspanzijom, naseljavanjem i urbanizacijom Floride, došlo je do toga da su se prigradska naselja Majamija našla duboko u teritoriji čiji su neprikosnoveni vlasnici do tada bili aligatori. Ne samo što su ljudi naletali na aligatore na samim ivicama grada, nego su se ovi reptili neretko nalazili i na samim ulicama. Mnogi napadi koji su usledili, najčešće sa smrtnim ishodom po ljude, doveli su do masovnog lova na ove potomke dinosaurusa. Broj aligatora je polovinom XX veka došao do kritične granice, i samo brzo angažovanje društava za zaštitu životinja ih je spasilo od istrebljenja. Danas u Floridi postoji ogroman nacionalni park Everglejds, koji se prostire na milion i po hektara močvarnog zemljišta u kome aligatori nesmetano žive i love. Zahvaljujući tome aligatori su uklonjeni iz spiska ugroženih vrsta, bar dok se opet ne ukrste interesi prirode i urbanog društva.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Jednom sam bio u Viktoriji i video sam veoma veliku kuću. Rekli su mi da je to banka i da beli ljudi tu stavljaju svoj novac na čuvanje i da vremenom imaju korist. Mi Indijanci nemamo takve banke, ali kada imamo mnogo novca ili pokrivača, mi ih dajemo drugim Indijancima, i vremenom im to donosi korist i naša srca se osećaju dobro. Naš način davanja je naša banka.

Poglavica Makuina

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |