Ugrožene životinjske vrste (II) - Severna Amerika

Američki kontinent je najkasnije otkriven od strane civilizovanog društva, 1492. godine, kada su španski moreplovci naleteli na njega tražeći pomorski put za Indiju. Činjenica je i da se Severna Amerika najbrže razvijala u poređenju sa ostatkom sveta, pa su životinjske vrste kojima je ovaj kontinent bio prirodno stanište bile možda brže dovedene u stanje istrebljenja. 

Nekoliko organizacija nadgleda ugroženost životinjskih vrsta od izumiranja, ukljkučujući i Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES), Međunarodnu uniju za očuvanje prirode (IUCN) i Služba za ribe i divljinu SAD (United States Fish and Wildlife Service - USFVC). Prema Zakonu o ugroženim vrstama iz 1973. godine Ministar unutrašnjih poslova je zadužen za pravljenje liste ugroženih vrsta na osnovu nekoliko faktora: uništenje staništa, preteranog korišćenja, bolesti i sl. Ovde navodimo neke životinjske vrste koje se nalaze na listi ugroženih vrsta na severnoameričkom kontinentu, iako se na nekim drugim područjima njihova populacija stabilizovala i smanjila opasnost od uništenja.

Sivi vuk (lat. Canis lupus) je bio najrasprostranjenija životinjska vrsta na svetu do pojave stočarstva i poljoprivrede. Imaju veliku mogućnost prilagođavanja pa mogu da opstanu i u ledenom području Arktika i u pustinjama Severne Amerike i centralne Azije. Vukovi su životinje koje žive u čoporu, sa visoko razvijenom hijerarhijom jer je uvek reč o roditeljima i njihovim mladuncima, tako da je čopor u stvari jedna porodica. Kada mladunče mužjak dostigne polnu zrelost on napušta čopor i kreće u potragu za ženkom kako bi formirao svoju porodicu.  Sada je situacija takva da ga u Americi ima samo na teritoriji Aljaske. Najveći razlog njegovog uništavanja je opšteprihvaćeno mišljenje da je vuk ubica svih korisnih životinja i čoveka. Istina je da vuk ubija da bi prehranio porodicu, a kako je čovek smanjio populaciju njegove prirodne hrane koju čine biljojedi (jeleni, irvasi, divlje svinje, lasice, zečevi i dr.) vuk je počeo loviti ono što je nalazio na svojoj teritoriji, a uzgajano od čoveka (ovce, krave, ponekad svinje) i u krajnjem slučaju čoveka ako ne može naći drugi izvor proteina.

 Šumski Bizon (lat. Bison bison athabasce) je najveći kopneni sisar Severne Amerike, i severni je rođak prerijskog bizona koji je gotovo istrebljen preteranim lovom tokom 18. i 19. veka zbog svog krzna i ukusnog mesa. Njegovo stanište su uglavnom tajge (Aljaska i Jukon)  i zapad i severozapad Kanade. Do 1957. godine, zbog lova i gubitka staništa, ostalo je samo 200 primeraka ovih životinja u severnom delu kanadske provincije Alberte. Do opasnosti od izumiranja je dovelo i to da su šumski i prerijski bizoni počeli da se ukrštaju međusobno, zbog nedostataka partnera svoje vrste, kao i bolesti poput tuberkuloze i bruceloze. Velikim trudom Kanadskog društva za zaštitu životinja, uz pomoć kanadske vlade koja je odvojila veliku sumu novca za pravljenje rezervata, šumski bizon je od ''ugrožene vrste'' dobio status ''skoro ugrožena vrsta''. Od pronađenog krda sa 200 životinja, danas je taj broj povećan na skoro 3000 i vrše se naseljavanja drugih područja u kojima je ova životinja zakonom zaštićena. Čak se i Rusija zainteresovala da povrati populaciju ovih životinja u pokrajini Jakutiji na istoku Sibira, gde su ove životinje živele pre 6000 godina.

Kalifornijski kondor ( latGimnogyps californianus) je najveća ptica severnoameričkog kontinenta, sa rasponom krila 3 metra i težine do 12 kilograma. Živi na teritoriji severne Arizone i južne Jute (Valiki kanjon) i primorskog dela Kalifornije. Pripada vrsti lešinara i može pojesti ogromnu količinu lešina, što ga čini vrlo važnim faktorom čišćenja u prirodi. Mogu da dožive duboku starost i do 50 godina i pare se samo jednom godišnje, kada ženka snese samo 1 jaje. Gotovo je nestao kao vrsta tokom 2o. veka, zbog krivolova i trovanja olovom i pesticidom DDT. Kondor  ne vidi razliku da li je neka životinja umrla  prirodnim putem ili je otrovana, te se otrovi preko lešine nađu i u njemu. Godine 1986. vlada SAD donosi ukaz o hvatanju svih preostalih ptica kako bi se spasile od izumiranja. Uprkos protivljenju mnogih društava za zaštitu životinja koja su tvrdila da kondori imaju prava na slobodu, već sledeće godine su uhvaćene sve ptice i poslate u zoološki vrt San Dijega gde su podvrgnute Programu povećanja populacije. Bilo je ukupno samo 22 ptice, a danas ih ima preko 300 od kojih je 150 u divljini na američkom jugozapadu. Program povećanja populacije ovih ptica ima za cilj da napravi dve ''kolonije'' na dva različita mesta, svaka sa po 150 ptica i najmanje 15 parova. Najveći problem je bio komplikovan način parenja kondora i to što ženka snese samo jedno jaje, ali su bilozi našli način da prevare roditelje. Izvadili bi prvo jaje i odgajali bi ga u inkubatoru i kasnije sa lutkama ptica, a prevareni kondori bi se ponovo parili, ženka bi snela još jedno jaje, koje bi ovog puta bilo odgajano od strane roditelja.

Floridski panter (lat. Puma concolor coryi) je takođe poznat kao puma, planinski lav i kuguar, ali je u stvari retka podvrsta pume koja živi samo u močvarama južne Floride, za razliku od svojih rođaka sa jugozapada SAD, i poznata je u tom predelu isključivo kao panter. Odlika ovih životinja je da se rađaju uglavnom sa plavim očima, koje kasnije dobijaju žutu nijansu u skladu sa svojim krznom, koje je kompletno krem boje sa crnim mrljama na vrhu repa i vrhovima ušiju. Mogu težiti i do 72 kg, prosečne dužine do 2 metra i visine do 70 cm. Panteri su lovci iz zasede, ali mogu da razviju do 50 kmh i da skoče do 6 metara u daljinu. Još jedna zanimljiva karakteristika pantera je ta, da su to jedine mačke koje ne mogu da riču, već ispuštaju zvukove nalik šuštanju, cičanju i promuklom režanju. Pume su kao vrsta ugrožene u celosti jer se smatra da ih u prirodi ima manje od 400 primeraka, a panter je od USFVC dobio status ''kritčne vrste'' jer je broj slobodnih primeraka pao na manje od 80. Najveća pretnja ovim životinjama nije lov na njih, već povećana trgovina i saobraćaj. Po procenama USFVC, čak 50% stradalih životinja je žrtva na autoputevima, pa tek onda dolaze lovci, trovanje hranom i ostali činioci. U toku je velika kampanja države Floride da se očuva ova vrsta mačaka povećanjem teritorije koja bi bila njihovo stanište na 12 hiljada kvadratnih milja (31. 000 kvadratnih kilometara), pravljenjem prolaza ispod puteva kojim bi se panteri kretali i stavljanje žičane ograde duž puteva viših od 2 metra. Najveću prepreku ovim naporima predstavljaju vlasnici zemljišta koji ne žele da je se odreknu, pa se sve to pretvorilo u pravu političku borbu na Floridi.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nesreća povećava naš smisao za prijateljstvo i ljubav.

Novalis

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |