Svetski dan lastavica, vesnika sreće i boginje proleća

19 Mar 2016
Autor Tea
9314 pregleda

Ukoliko danas podignete pogled ka nebu, još uvek je velika verovatnoća da ćete videti jata lastavica koje se vraćaju na naše prostore i svojom cvrkutavom grajom svakog 19. marta najavljuju zvanični dolazak proleća.

Svetski dan lastavica, vesnika sreće i boginje proleća

U potrazi za hranom i dnevnom svetlošću koja u području gde je umerena klima traje nedovoljno da bi sebi obezbedile opstanak, ove male, hrabre ptice dva puta godišnje ne samo da preleću hiljade kilometara, već ih na tom putu čekaju ozbiljne pustolovine i prepreke poput visokih zgrada i prejakog svetla u gradovima, kao i loših vremenskih prilika i prirodnih katastrofa na odmorištima.

Iako kada se nađu u neprilici mogu da dosegnu i brzinu od 65 km na sat, procenjuje se da tokom jedne seobe strada milionski broj ovih kosmopolitskih ptica koje nastanjuju sve kontinente osim Antartika, a da one jedinke koje uspeju da na vreme promene stanište tokom dugog leta izgube čak četvrtinu svoje težine.

Pojava ovih predivnih ptica vitkog tela, kratkog kljuna i specifičnog repa je starim Slovenima oduvek pričinjavala radost. Za razliku od ptice kukavice za koju su smatrali da ako zakuka donosi nesreću u predstojećem periodu, cvrkut lastavica je predstavljao pompezan način najavljivanja dolaska Vesne, boginje proleća. Zbog toga ove ptice ne samo da nikada nisu lovljene na našim prostorima, već se verovalo da donose posebnu sreću domu ispod čijeg krova sviju svoje gnezdo.

Postoje i praktični razlozi zbog kojih im ljudi rado pružaju dom, a nalazimo ih u činjenici da se ove ptice hrane insektima među kojima im je najveći neprijatelj komarac. Kako mala i krhka krila lastavicama ne dozvoljavaju da polete u vis, već to čine tako što samo skoče u ambis pred sobom, one svoja gnezda obično prave visoko. Poznate po svojoj urednosti, tom prilikom one popune čoveku visinski teško dostupne rupe na fasadi, ostavljajući otvoren samo maleni prolaz kroz koji mogu da ulete.

Kada svije svoje gnezdo, ljubavni par lastavica se u njega vraća svake godine, ali kako se o njemu u periodu dok ih nije bilo niko nije brinuo, one ga prvo dobro očiste, donesu dovoljno novih grančica za obnavljanje eksterijera kao i drugog materijala potrebnog da se obnovi njihov slatki dom.

Dolasku lastavica se posebno raduju njihovi veliki neprijatelji vrapci, koji ne propuštaju priliku da se usele u ova tek sređena gnezda, čime ih ozbiljno remete u procesu razmnožavanja.

Dok borave kod nas, lastavice obično polažu jaja u maju (kada se oporave od selidbe) i početkom avgusta što predstavalja dovoljno dug period da mladunci ojačaju za svoju prvu selidbu.

Porodica lastavica obuhvata 75 vrsta, od kojih najveći broj živi u Africi pa se pretpostavlja da one i potiču sa kontinenta koji se smatra globalno nepoznatom i neistraženom senkom zapadne industrije, mestom gde ništa (od države do ekonomije) nije po meri superiornog zapadnog kalupa, pa po mišljenju ovih moćnih aktera dok je to moguće, ovo podneblje treba održavati samo kao postojeću stabilnu eksploataciju resursa.

U današnjim političkim prilikama, za ovu vrstu ptica veoma simbolično predstavlja sreću što im slabušna krila ne dozvoljavaju da slete na tlo zemlje sa koje nikada ne bi mogle da polete. Uzevši u obzir zapadne apetite, ostaje nam samo nada da i one uskoro neće silom prilika skočiti u „ambis nafte” iz kojeg kako stvari danas stoje, povratka više nema.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru