Tajna kraljevskog leptira

Da li ste ikad pomislili da jedno tako lepo, tanano i krhko biće kao što je leptir, može da bude u isto vreme i tako izdržljivo da preleti više od 4500 kilometara? Od oko 150.000 poznatih vrsta leptira oko 2.000 vrsta su selice, a najpoznatiji među njima je svakako monarch (Danaus plexippus), čije je stanište jugoistočna Kanada.

Migracije leptira su mnogo složenije nego kod ptica, pre svega zbog njihovog kratkog života. Neverovatno je to što se u toku godine smeni četiri generacije, koje ne žive podjednako. Tri generacije žive u toku proleća i leta, a četvrta generacija koja započinje svoj put ka južnim krajevima, živi čak osam meseci. Tačno koliko je potrebno da kompletira svoj put do srednjeg Meksika i nazad. Oni tada prekrivaju deo neba, a po nekim podacima širina roja iznosi preko 30 kilometara.

Kad prelete pola američkog kontinenta, milioni leptira nasele oblast srednjeg Meksika u kojoj se nalaze vulkanski grebeni koji su prekrivreni raznolikim biljkama. Leptiri se smeštaju na drveće, čije se grane bukvalno povijaju pod težinom jata, a lepet njihovih krila podseća na zvuk kiše. Leptiri ne jedu ništa četiri meseca. Hrane se masnoćom uskladištenom u svom telu i piju vodu. Biljke koje procvetaju u prolećnom periodu su veoma važne za ove leptire, jer im je tada na raspologanju biljni nektar. Tada mogu da uskladište neohodnu energiju za dugačak put do Severne Amerike.

Kraljevski leptiri se pare neposredno pred povratak u severne krajeve, a svoj let započinju uvek na ravnodnevicu. Kada završe svoje putovanje, iznureni, rastrganih krila, imaju snage još samo da polože jaja na stabljikama mlečika. I onda umiru. Novorođena i sledeće dve generacije žive po jedan i po mesec, a onda se ponovo rađa četvrta generacija koja sa prvim hladnim vremenom započinje svoj let. I ciklus se ponavlja, već hiljadama godina.

Do danas čovek nije uspeo da odgonetne kako četvrta generacija živi duže od prethodne tri kada se po ostalim karakteristikama uopšte ne razlikuje. Nameće se i pitanje kako se život svake četvrte generacije podudara sa zimskim periodom. Imaju li neko šesto čulo, neki biološki sat, pa znaju kad je prolećna ravnodnevica da bi krenuli na dugačak put kući? Naučnici su posmatrali i ispitivali njihovu zadivljujuću moć navigacije i došli do zaključka da im je za orijentaciju neohodna vrlo tačna informacija o Zemljinim magnetnim poljima i da sa kursa može da ih skrene samo izloženost namerno izazvanim jakim magnentnim silama.

Jedno je sigurno - slučajnosti ovde nema. Kraljevski leptir je pronašao pravi matematički model još pri samom nastanku, jer da prva četvrta generacija nije imala tu odliku da živi duže, uginula bi već prve zime, a vrsta bi izumrla.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Mladost nije period života. Ona predstavlja stanje uma. Mladost ne čine samo rumeni obrazi, crvene usne i gipka kolena, već i kontrola volje, kvalitet imaginacije, živost emocija; mladost je svežina u dubokim izvorima života.

Džo Viler

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |