Sve što znamo o vampirima

06 May 2015
Autor D.L.
1781 pregleda

Vampiri imaju tu priviligeiju da, iako mlađi od mnogih neprirodnih i natprirodnih bića u kriptozoologiji, budu najrasprostranjenija i najviše zastupljena stvorenja noći. Priče o njima se nalaze u skoro svim kulturama, uključujući i one najstarije.

Sve što znamo o vampirima

To su mitološka bića koja se hrane ljudskom ili životinjskom životnom snagom, najčešće krvlju. U folkloru istočne Evrope to su najčešće preminuli ljudi koji ustaju u toku noći i piju krv svojih žrtava, ali postoje i druga bića u zavisnosti od kulture kao što su slepi miševi, psi, pauci i u najnovije vreme Čupakabra. Kulturološke razlike takođe definišu i razlike u karakteristikama tih stvorenja, načinu života, pa čak i vremenu kada se hrane. Najrasprostranjenije je verovanje da se hrane krvlju žrtve ugrizom u neku arteriju, uglavnom onu na vratu, i da su aktivni samo noću jer ih sunce ubija.

Verovanje da se konzumiranjem krvi neke životinje preuzima njena snaga ili druga karakteristika je staro koliko i čovek i još uvek se zadržalo u nekim plemenskim zajednicama u Africi. Sa druge strane, sama pomisao među prastarim narodima da neprijatelj pije vašu krv, ili jede vaše meso, može pogubno uticati na moral u borbi. Postoje mnogobrojni zapisi o tome širom sveta, bilo da je u pitanju srce, jetra ili sama krv, pa nije ni čudo što se i vampiri hrane istom materijom jer je krv simbol života.

Najstariji zabeležen zapis o krvopijama se nalazi u Sumerskoj kulturi, o bićima Akhkhar, ženskim demonima koji su u toku noći napadali novorođenčad ili trudnice. Ovi demoni su se našli i u Vavilonskim zapisima, a jedna od njih Lilitu je kasnije prilagođena u jevrejskoj demonologiji kao Lilith. U Indiji postoje priče o vetalama, bićima koja otkopavaju grobove i zaposedaju leševe a zatim terorišu obližnje naselje. Najviše ih je u Baital Pachisi, knjizi o legendama i narodnim pričama iz XII veka. To su neživa stvorenja koja slično modernim vampirima vole da vise naglavačke blizu groblja ili krematorijuma. Strik, noćna ptica koja se hrani ljudskim mesom i krvlju u romskim pričama, slična je rumunskom nazivu za vampira, Stigoi, ili albanskom Shtriga. Treba ipak imati u vidu da su ove oblasti bile pod velikim uticajem starih Slovena.

Kod starih Slovena je najjače ukorenjen mit o vampirima, gde su oni duhovi samoubica, kriminalaca i zlih čarobnjaka, koji mogu ponekad da prenesu svoje stanje i na nevinu žrtvu. Oni su ubijali svoje žrtve pijenjem krvi, ali i gušenjem ili sedenjem na njihovim grudima kako bi im sprečili disanje. Mogao se ubiti odsecanjem glave, probijanjem srca drvenim kolcem ili spaljivanjem leša koji je postao vampir. Dokazi o vampirskom delovanju stari Srbi su videli u smrti goveda, ovaca, komšija i rođaka nakon nečije smrti, pa su proveravali pokojnike i tražili znake postojanja vampira: porasla kosa ili nokti (medicinski je dokazano da oni rastu i posle smrti čoveka), telo pokojnika se nadulo kao bubanj (takođe medicinski dokazano) i prisustvo krvi na usnama pokojnika i rumen ten. Tada se pristupalo probijanju srca drvenim kolcem i odsecanjem glave.

U slučaju da se sumnjalo za nekoga da će postati vampir, na osnovu znakova kao što su crvena kosa, telesnim znacima kao što su zakržljali rep ili prilikom nepravilnog sahranjivanja pristupalo se preventivnim merama. To je podrazumevalo vezivanje brade pokojniku da ne bi izgrizao pokrov, zakucavanje ekserima njegove odeće za sanduk, ili stavljanjem piljevine u sanduk. Postoji verovanje da vampiri imaju neodoljivu potrebu za brojanjem sitnih čestica ili zrnevlja, pa bi brojanjem piljevine u sanduku dočekali jutro kada bi se vratili na počinak. Još jedna zaštita od vampira bila je i prisustvo belog luka, svete vodice i krsta koji su ljudi stavljali iznad kreveta i oko vrata. Najpoznatiji srpski vampir je Sava Savanović, lik iz istoimene novele Milovana Glišića po kojoj je snimljen i film Leptirica.

Tokom XVIII veka nastaje prava epidemija straha od vampira nakon napada u istočnoj Pruskoj 1721. godine i u Habsburškoj monarhiji između 1725. i 1734. godine. Interesantno je da su ovo prvi zvanični dokumentovani napadi, koje su izveli izvesni Petar Plogović i Arnold Pola, obojica iz Srbije. Oba ova slučajeva su detaljno ispitana od strane carske komisije i uredno prosleđena širom Evrope. Nakon toga, počele su prijave sličnih događaja u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Austriji, Šleziji i Moravskoj, sve u okviru Habsburške Monarhije. Tek 1746. godine vampirizam postaje pomnije proučavan u zapadnoj Evropi zaslugom Dom Augusta Kalemta (Dom Augustin Calmet) veoma poštovanog francuskog teologa i naučnika. On je objavio opširnu studiju o vampirima, objavivši sve sakupljene priče i incidente, u kojima je čak koristio i kritičke Volterove zapise u njegovom Filozofskom rečniku (Philosophical Dictionary). U drugom izdanju svog rada 1751. godine Kalmet izjavljuje skepticizam u prikupljene dokaze izjavljujući kako stanje leševa može biti istinit, ali ne mora biti siguran dokaz da su u pitanju vampiri. Na kraju je intervenisala Carica Marija Terezija poslavši svog ličnog lekara Gerharda fon Svitena da istraži događaje. Njegov zvanični iskaz godinu dana kasnije je ubedio caricu da vampiri ne postoje, a na osnovu njega je Marija Terezija donela zakon o zabrani iskopavanja grobova i skrnavljenju leševa. Međutim, do tada je Evropa već bila upoznata sa pojavom vampirizma što je dovelo do stvaranja mita u široj javnosti.

Tokom 18. i 19. veka u Novoj Engleskoj su se pojavili dokumenti o porodicama koje su iskopavale svoje voljene i spaljivali im srca zbog ubeđenja da su pokojnici krivi za bolesti i smrt unutar porodice. Međutim, nikada nije upotrebljena reč vampir za pokojnike, već smrtonosna tuberkuloza ili „potrošnja” (consumption). Najpoznatiji i poslednji zabeležen slučaj je smrt devetnaestogodišnje Mersi Braun (Mercy Brown) sa Rod Ajlenda 1892. godine. Njen otac je dva meseca nakon njene smrti, uz pomoć kućnog lekara otkopao Mersi, izvadio joj srce i zapalio ga. Ovaj događaj se našao kasnije u Bram Stokerovoj noveli Dracula.

Verovanje u vampire postoji i danas, u nekim kulturama sačuvane u svom originalnom obliku nemrtvih stvorenja, a u većini slučajeva pod uticajem filmova i literature. Bilo je nekoliko slučajeva kada je štampa pokušavala da pokrene pitanje vampirizma kao temu za povećanje čitanosti, ili nekih drugih razloga, a prvi zabeležen u novijoj istoriji je iz 1970. godine. U Londonu je prijavljena pojava vampira na Hajgejt groblju (Highgate Cemetary) nakon čega je krenula velika potera amatera u lov na vampira. Napisano je nekoliko knjiga o tom slučaju, najviše od strane izvesnog Šona Mančestera (Sean Manchester) koji tvrdi da je prvi ukazao na postojanje Hajget vampira i da je sam uništio celo gnezdo vampira na londonskom groblju. Pojedinačni slučajevi koji su izazivali pažnju javnosti su zabeleženi još 2002. godine u afričkoj državi Malavi kada je pobunjena gomila ljudi napala i kamenovala četiri osobe pod sumnjom da sarađuju sa vampirima. U Birmingemu, Engleska, 2005. godine je jedan napadač ujeo nekoliko ljudi na ulici, ali policija je odlučno demantovala bilo kakvu povezanost sa vampirizmom.

Spisak najpoznatijih vampira u kinematografiji je vrlo upečatljiv, više po imenima glumaca koji su se oprobali u tim ulogama nego po kvalitetu samih filmova: Christopher Lee, Bela Lugosi, Klaus Kinski, Tom Cruise, Johny Depp, Gary Oldman, Brad Pitt i mnogi drugi.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru