Prvi štrajk zaposlenih dogodio se u Egiptu pre više od 3000 godina

Autor EkonomijaVremeplovIstorija

Za mnoge ljude u dalekoj istoriji, koji su radili najteže fizičke poslove, život nije bio lak. Niske nadnice i odsustvo bilo kakvih prava su bili njihova svakodnevnica. Ipak, štrajk kao meru otpora teroru poslodavca istorija je prvi put zabeležila još u XII veku pre nove ere.

Pojam štrajka smo oduvek povezivali sa industrijskom revolucijom i uspostavljanjem radničkih sindikata koji su se borili bolji položaj radnika - kraće radno vreme, veću platu, socijalne beneficije i bolje uslove rada. Da bi bio uspešan, potrebno ga je dobro osmisliti i organizovati u pravo vreme, kada postoje dovoljne zalihe novca da se radnicima od sindikalne imovine obezbede plate tokom trajanja štrajka, kada se poslodavac nalazi u poziciji u kojoj mu naručioci očekuju masivne isporuke robe, kada je velika većina radnika saglasna sa obustavom rada i idealno, kada štrajk predstavlja opasnost po strukture na vlasti. U suprotnom, može se dogoditi da odmazda poslodavaca bude pogubna po sve učesnike, a naročito po organizatore štrajka.

Bez modernih zakona koji štite učesnike u procesu obustave rada, bez znanja o udruženjima radnika i iskustva u štrajku, jasno je da je samo velika muka naterala radnike faraona Ramzesa III da 1170. godine p.n.e ostave svoj alat i napuste gradilište njegove nekropole.

Štrajk je trajao oko pola godine, 29. godine vladavine Ramzesa III, zapisao je na papirusu Amenakht, sin Ipujevljev, jedan od najznačajnijih pisara svog vremena. Započeo je 10. dana 2. meseca zime, i trajao sa povremenim prekidima do 1. meseca leta.

U mestu Deir el-Medina, radnici koji su gradili kraljevsku grobnicu plaćani su uglavnom u žitu, ječmu, ribi i tkanini za odeću. Isplate su počele da kasne po nekoliko nedelja, najviše zbog korupcije koja je bila široko rasprostranjena u vladajućoj klasi.

Nije poznato kako su došli na tada novu ideju štrajka, ali povremenim prekidima rada radnici su uspevali da izdejstvuju isplate. Kada su namirnice počele da stižu tek kada obustave rad, vođe pobune su odlučile da odu korak dalje. Nadzornici su jednog jutra zatekli pusto gradilište i nisu imali pojma gde su nestali radnici. Oni su organizovano pobacali svoj alat i uputili se u Horemhebov hram gde su se nalazili faraonovi službenici. Preneli su im svoje zahteve, koje su zbunjeni namesnici prosledili faraonu.

Nakon nekoliko dana, radnici su dobili samo polovinu svojih zarada, što ih je još više razgnevilo. Uputili su se do hrama Tutmosa III, zauzeli ga i zahtevali ispunjenje svojih zahteva. Sutra su okupirali hram Ramzesa II gde su razgovarali sa vezirom, pa hram Setija I, primoravajući sveštenike da beleže njihove zahteve i proslede ih faraonu lično. U suprotnom, zapretili su da će otpočeti sa pljačkom faraonskih grobnica.

„Nećemo iz hrama izaći, mi nismo više tu samo jer gladujemo, nego imamo ozbiljne tužbe. Uvidesmo da se nešto trulo događa u kući faraonovoj” - rekli su Kuena, sin Rute i Haj, sin Hujov.

„Večeras ću zaspati tek nakon što obavim sve pripreme za pljačkanje grobnice” - dodao je Mose, sin Ankhta.

Ništa slično do tada nije viđeno ni zabeleženo u Egiptu, a verovatno i nigde u svetu. Faraon i njegova administracija su bili potpuno zatečeni nizom štrajkova koji su postajali sve masovniji. Nisu imali drugu opciju, sem da uposle još radnika, ali ne zidara koji bi zamenili štrajkače, nego radnika za isporuku namirnica. Kada su konvoji sa namirnicama za pobunjenike počeli da stižu na gradilišta, neimari Ramzesa III su znali da su pobedili u svojoj borbi. Prvi štrajk radnika u istoriji sveta bio je uspešan.

izvori: Global Nonviolent Action Database, Message to Eagle, Ancient Egypt, Archaeon

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 14.07.2016.
Arhitektonska dela koja su tadašnji egipatski neimari ostavili generacija u nasleđe, kao što je nauka dokazala, bila su pre svega namenjena za večna počivališta faraona! Uveren sam da veliki umovi toga doba, projektanti ali i sami izvođači radova, nisu bili svesni kakva monumentalna dela ostavljaju čovečanstvu!? Kada čitam ili gledam dokumentarce na ovu temu, redovno pomislim: kada bi danas bili živi autori ovih genijalnih građevina, koliko toga bi nam ispričali i ujedno otkrili tajne njihovih grandioznih ideja!? Verujem da bi današnja arhitektura doživela neverovatan progres...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Sto vekova ću ovako da te volim, užasno da te volim, sav od paperja i sav od zla. Beži zato dok možeš!

Mika Antić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |