Praznične nedelje uoči Božića

Autor Verovanja i misticizamPorodicaReligija i tradicija

U susret pravoslavnom Božiću, svečano raspoloženje počinje još od Nikoljdana, kada se naredna tri nedeljna dana svečanim ručkom obeležavaju porodični praznici posvećeni deci, majkama i očevima, a koji doprinose jačanju porodice. 

Po pravoslavnom kalendaru, svaka od tri nedelje pred Božić je obeležena crvenim slovom. Tada se na specifičan način slave: Detinci, Materice i Očevi koji imaju višestruku simboliku od kojih je najvažnija ona koja ukazuje na čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.   

Detinci

Prva u nizu – Detinjci, obeležava se u trećoj nedelji pre Božića. Tog dana u jutarnjim časovima, ili po dolasku iz crkve, trudeći se da to urade tako da ih ne primete, roditelji šarenim trakama vezuju ruku ili nogu svojoj deci najčešće za stolicu. Da bi se oslobodila, deca treba prethodno da spreme darove svojim roditeljima u vidu crteža ili nekog drugog poklona koji su se sama potrudila da naprave.

Običaj nalaže da se vezuju i odrasla deca ukoliko se nisu venčala.  

Materice

Druga nedelja pre Božića se obeležava kao najveći pravoslavni praznik majki i žena. Tog dana deca treba da porane i da unapred pripremljenim kanapom, maramom ili šalom, na prepad svojoj majci zavežu noge ili ruke, majke se prave da ne znaju zbog čega su vezane sve dok im deca ne čestitaju praznik. Potom one decu darivaju poklonima, najčešće kolačima, kako bi ponovo stekle svoju „slobodu”.

Mada je običaj da se na isti način vezuju sve udate žene, ovaj praznik majki i žena je kod nas u drugoj polovini XX veka skoro sasvim zanemaren, pa se kao dan žena uglavnom slavi 8. mart.

Očevi

Poslednje nedelje pred Božić slave se Očevi, kada deca na isti način rano ujutru vezuju svoje očeve koji ih moraju darivati kako bih ih odvezali.

Simbolika vezivanja tokom ovih praznika predstavlja povezanost i međusobno poštovanje mlađih i starijih, kao i čvrstu porodičnu vezu, slogu i međusobno pomaganje u svim prilikama, ali i upućuje na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i koji čini dobra dela, lako će sebe otkupiti kako pred svim zemaljskim sudovima, tako i pred onim poslednjim koji će vrednovati samo ono dobro što je čovek tokom života činio.

Tokom ova tri dana se uz svečani ručak okuplja cela porodica kako bi se uz smeh i slogu čekao najradosniji pravoslavni praznik, Božić.   

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Svaki čovjek je misterija. Možemo biti uvjereni kako nekoga znamo u dušu, a zapravo znamo samo onoliko koliko je on želio, koliko dopustio da znamo. Nema li svako neki, samo svoj unutarnji svijet u koga se povlači da bi se napojio novom snagom, ljepotom tugom, oživio davnu čežnju, raspirio zapretanu strast, vratio nadu da osim kaskanja u svakodnevnici postoji još nešto.

Nura Bazdulj-Hubijar

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |