Vaskršnji post (VI) - Cvetna nedelja

Revnosni pravoslavni hrišćani, svojim podvigom danas ulaze u šestu nedelju časnog posta koja se naziva Cvetnom nedeljom. Praznuje se Ulazak Gospodnji u Jerusalim - carski put našeg Gospoda i Spasitelja na stradanja i krsnu smrt, "radi nas ljudi i radi našeg spasenja".

Pred Gospodom, kao pred carem pobednikom, nosili su palmine grane. Po tim granama i sam praznik je dobio naziv "Cveti". To je Gospodnji praznik, jedan od dvanaest velikih, i čitava služba odnosi se samo na praznik. On nema ni pretprazništvo, ni poprazništvo. Služi se Svenoćno bdenije sa uobičajenim poretkom. Osobenost predstavlja samo osveštanje palminih grana, odnosno kod nas grana vrbe, kao bilja koje rano daje pupoljke. Odmah nakon Jevanđelja čita se 50. psalam, za vreme čega sveštenik krstoobrazno sa svih strana kadi u sredini hrama pripremljene vrbove grane (vrbice). Zatim, posle vozglasa đakona: "Gospodu pomolimsja", sveštenik čita iz Trioda naročitu molitvu za blagosiljanje vrbice i kropi je svetom vodom. Tipikom je određeno da se za vreme pevanja Polijeleja celiva sveto Jevanđelje, a ne ikona koja stoji na sredini hrama.

U praksi se dopušta da verni pored Jevanđelja celivaju i ikonu, a zatim sveštenik, prilikom mirosanja (pomazivanja osvećenim jelejem), svakome daje osvećenu vrbicu i zapaljenu sveću. Sa vrbicama i svećama u rukama verni potom stoje do kraja jutrenja. U Jerusalimu sa palmovim granama stoje i do kraja Liturgije. Služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta.

„U ovoj šestoj nedelji Časnog posta, kada ćeš čuti jevanđelje o vaskrsenju Lazara iz mrtvih, saberi i upravi misli svoje na čisto srce koje Boga vidi. I probaj čistotu srca svoga na ovome čudu vaskrsenja četvorodnevnog mrtvaca. Nečisto srce neće na ovome događaju videti Boga niti čudo Božje, nego će sricati svoju klapnjavu o hipnotizmu, sugestiji i drugim vračarijama, koje su stekle svoje naučne rubrike. I ti, ako ne budeš ovde video Boga (u licu Hrista Vaskrsitelja) i čudo Božje u vaskrsenju Lazara, znači imaš još nečisto srce“. –sv. Nikolaj Velimirović

LAZAREVA SUBOTA (grč: Σάββατο του Λαζάρου), ili Subota Sv. pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih posle četvorodnevnog prebivanja u grobu. Ovaj praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka. Posle vaskrsenja, Lazar je bio Episkop na Kipru. Poštovan u Srba, ovaj praznik je u mnogim domovima kao krsna slava, i za njega još kažu da je dečiji praznik, dan dečije radosti. Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko kakvog izvora. Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hristos je ušao u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano; pored ostalog, u rukama su nosili palmove grančice - današnje vrbove njihova su zamena. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu, sutradan, na Cveti, nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane po kućama.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nazivaju ljude Vaša ekselencijo, Vaša svetlosti, Vaša plemenitosti, milostivi gospodine, gospodaru, ali samo jedan naziv priliči svima, a nikog ne vređa. Taj naziv je brate ili sestro. Taj naziv je još i stoga dobar što nas podseća na onoga Oca po kome smo mi svi braća i sestre. Sve dok ljudi ne budu sve druge ljude smatrali braćom, a život najvišim od svih dobara, uvek će se iz ličnih interesa uništavati život drugih ljudi.

Lav Nikolajevič Tolstoj

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |