Božić, najradosniji hrišćanski praznik

Pravoslavni hrišćani koji poštuju julijanski kalendar danas proslavljaju rođenje Hristovo – Božić. U mnogim pravoslavnim hramovima, sinoć su služene liturgije nakon kojih je zapaljen badnjak, čime je obeleženo Badnje veče i najavljen Božić.

Rani hrišćani nisu slavili slavili ničiji, pa ni Hristov rođendan. Kako je zabeleženo u Liberijevom kalendaru, prvi put se ovaj praznik slavi u Rimu 354. godine. U Carigradu, kao crkvenom centru Istoka, proslavu Božića je pokušao da uvede 379. godine sveti Grigorije iz Nise. To tada nije uspelo, a slavljenje se ustalilo tek od 395. godine. Prvi Vaseljenski sabor, održan 325. nije se bavio ovim pitanjem, pošto je opšti stav Istoka bio da se Božić ne treba u obeležavanju odvajati od Bogojavljenja. Otuda i danas ima nekoliko crkava koje ova dva praznika nisu razdvojila i slave ih 19. januara.

Kako evanđelje beleži, "kad se navrši vreme, posla Bog Sina svoga jedinorodnog". Po starom računanju vremena, to se zbilo 5511. godine od "stvaranja sveta". Po Božjoj promisli, devojka Marija, zaručnica skromnoga zanatlije Josifa iz Nazareta, bezgrešno je začela i rodila sina - Emanula, što znači "s nama je Bog", koji je dobio ime Isus. Rodila ga je u Vitlejemu, malom gradu u Judeji, iz koga potiče car David. U vreme rođenja, na nebu se pojavila zvezda, posebne svetlosti, kao znak velikog događaja.

Osnovne karakteristike tradicionalnog obeležavanja ovog praznika kod srpskog naroda su: paljenje badnjaka, hrana koja se nalazi na svečanoj trpezi, pečeno meso (pečenica) i uloga položajnika (čoveka koji prvi čestita proslavu Božića u kući domaćina), fenomeni koji korene imaju u dalekoj prošlosti. Po mišljenu pojedinih istraživača, položajnik, može predstavljati i “mitskog pretka”, koji dolazi u domove da mu se ukaže poštovanje. Time su proslavu Božića utkani i elementi “kulta predaka”, takođe veoma razvijenog kod Srba. Pojedini božićni rituali protumačeni su i kao ostaci “solarnog kulta”, koji je nekada bio razvijen kod Srba. Na to ukazuje sam dan proslavljanja Hristovog rođenja koji po starom, julijanskom kalendaru, pada u vreme zimske kratkodnevice, kada je sunce najslabije. Verovalo se da paljenjem vatri, posebno božićnih, ljudi daju snagu Suncu da ponovo ojača za sledeću godinu, što je bilo izuzetno značajno za agrarne kulture, kao što je bila srpska. Mnogi božićni rituali, naročito razvijeni u selima, koji su imali ulogu da na magijski način doprinesu plodnosti zemlje, stoke i zdravlju, takođe su u vezi sa klasičnim agrarnim kultom.

Najbolji primeri su božićne pripreme obrednih hlebova sa šarama (česnica), hrana na svečanoj trpezi, posipanje žitom položajnika, običaj da se izvuče stolica položajnika, da on sedne na pod, kako bi se sreća prikovala za pod, ili ogrtanje debelim ogrtačem simbolizuju blagostanje i sreću. Međutim, zanimljivo je da nije samo Pravoslavna crkva u Srbiji preuzimala neka nehrišćanska verovanja, kojima je, da bi ih narod lakše prihvatio, davala hrišćansku odoru, jer je takvih pojava bilo svuda u Evropi.

Danas se nikome ne ide u posetu, već kuće posećuju rano u jutro polažajnici koji čestitaju praznik i bivaju darivani. U kući domaćin lomi česnicu u kojoj je "skriven" novčić koji predstavlja sreću za onog kome zapadne. Božić se u domovima slavi tri dana. Drugi dan je Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg se slavi spomen na svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, koga brojne naše porodice praznuju kao krsnu slavu.

U crkvama praznik na neki način traje do "malog Božića", Nove godine, kada je takozvano "odanije praznika". Za to vreme se sredom i petkom ne sme postiti. Drevni srpski pozdrav "Hristos se rodi, Vaistinu se rodi!" koji nemaju drugi pravoslavni narodi, čuće se ovih dana u gotovo svim našim domovima, ali i na ulici i radnom mestu.

 

 

 

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |