Postoje li čuda?

11 Aug 2012
Autor Kewa
541 pregleda
Postoje li čuda?

Knjiga nad knjigama…najvažnija…najveći svetski bestseler, prodavan godišnje u preko 40 miliona primeraka – pogađate? Biblija. Da li je Biblija istorijski dokument ili je Božija reč, stvorena kao mit od strane Prve apostolske crkve prvog veka nove ere? Ko je Isus Hrist? Da li je on sin Božiji? Da li je mislio da je sin Božiji. Da li je on mit i proizvod hrišćanske crkve? Kontraverza koja se vodi do dan danas.

Ako se Bibiji ne može istorijski verovati, onda ona sigurno nije Božija rec. Ako je pak istorijski tačna, to i dalje ne dokazuje da je Božija reč, međutim tada znači da je Isus uistinu postojao i da on nije mit koji je stvorila hrišćanska crkva. Do 1947. godine, krtičari su tvrdili da je razmak između pisanja originalne Biblije i ove koja se sada čita isuviše velki, da bi se ono što je napisano u današnjem Starom zavetu moglo poistovetiti sa istinom. Dakle, u tom periodu od preko 1000 godina, u knjigu su mogli da se dodaju mitovi, legende… štošta.

Međutim, te 1947. godine, spletom okolnosti, tražeći svoje zalutalo stado, na severozapadnoj obali Mrtvog mora, na području Kumrana, beduinski pastir je pronašao pećinu, a u njoj ćupove sa savršeno očuvanim spisima. Ubrzo se potraga proširila u okolne pećine, da bi se na kraju pronašlo oko 900 dokumenata, čija starost datira do 300.g.p.n.e. Radoznali mogu videti kako izgledaju, jer je to omogućeno i preko interneta. U okviru njih se nalaze i tekstovi iz Hebrejske Biblije, koji se drastično poklapaju sa današnjim tekstovima u Bibliji. Da li je slučajnost ili ne, da se u jeku najvećeg ateizma, posle Drugog svetskog rata, pojave spisi? Ateisti će reći da je slučajnost. Religiozni ljudi će reći da nije. Međutim, činjenica je da se baš tada pojavljuje dokaz autentičnosti najviše osporavanog dokumenta – Biblije.

U Jerusalimu, u hramu koji liči na poklopac ćupa, sa najvećom pažnjom i sigurnošću se čuvaju ovi rukopisi i fragmenti pod idealnim uslovima-posebnim osvetljenjem… odgovarajućom vlažnošću. Počasno mesto zauima Isaijin svitak, sastavljen od kožnih traka, 8 metara dug i 30 cm širok. Napisan je sto godina pre Hrista, hebrejskim pismom, a sadržaj mu je identičan današnjem tekstu u Starom zavetu. To nam ukazuje da su prepisivači ovih dokumenata izuzetno pažljivo radili svoj posao i bili sigurni praktično kao današnja kopir-mašina. A iz toga proizilazi da je Biblija autentični, istiniti, istorijski dokument. Ako je Biblija tačna, ona daje i tačne podatke o rođenju, životu i vaskrsenju Isusa. To je trenutak gde skeptici i ateisti zastaju. Oni prihvataju Isusa kao dobrog čoveka… istorijsku ličnost, velikog učitelja… Međutim, nikako kao uskrslog Hrista. Da li je onda istina da je Mojsije prešao Crveno More, razdvojivši ga na dva dela, kako bi njegov narod mogao da pređe na drugu stranu? Da li je onda istina da postoji kovčeg sa pločama na kojima je 10 Božijih zapovesti? Da li je onda tačno i da je Noe napravio barku i preživeo potop, nakon čega je svet počeo iznova da se gradi? Jedan od zapisa sa Mrtvog mora, “Bakarni svitak” sadrži mapu sa skrivenim blagom koje je navodno razasuto po čitavom području Svete zemlje.

Piše, recimo, da je deo blaga zakopan ispod Solomonovog hrama. Istraživanja vršena pedesetih godina prošlog veka, pokazala su da su tamo Templari vršili iskopavanja. Da li su nešto našli? Odneli? Sve su to hipoteze. U školi nas uče da čuda ne postoje. Prihvatamo isključivo ono što vidimo, razumemo i što nam je logično. Nismo vaspitani da “slepo verujemo” svemu što se kaže. A da li to znači da postoji nešto što ne možemo da objasnimo ni na koji način, osim rečju “čudo”? I na kraju… postoje li uopšte ta “čuda”?

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru