Poen za humanost

02 Mar 2013
Autor queequeg
99 pregleda

Na američkom jugu košarkaške utakmice srednjoškolskih timova odavno nisu samo igra. Mnogim mladim ljudima u tim timovima one znače život, jer utiču na visinu stipendije i kvalitet univerziteta na koji će biti primljeni. Najčešće, za nastavak školovanja pozicioniranje na parketu je bitnije i od akademskog uspeha.

Poen za humanost

Na košarkaškoj utakmici između Coronada i Franklina u pograničnom teksaškom gradiću El Paso, dogodilo se nešto neobično i dirljivo. Snimci tog događaja su obišli svet. Dečak sa smetnjama u razvoju, učenik škole Coronado i veliki zaljubljenik u košarku, Mitchell Marcus, cele školske godine je pomagao treneru Peteru Moralesu i bio verni pratilac svog tima. Ništa neobično, ukoliko se zna koliko je američki školski sistem uradio na uključivanju dece sa smetnjama u razvoju u standardne obrazovne tokove.

Pred utakmicu sa Franklinom, trener Morales je odlučio da bez obzira na rezultat, ubaci svog mladog pomoćnika u igru pred kraj utakmice i ostvari mu životnu želju, da zaigra sa drugarima koje je do sada samo gledao na terenu. Na pitanje da i je bio spreman da izgubi tu utakmicu, trener Morales je rekao:

“Da, spremni smo da izgubimo da bi on imao svoj trenutak.”

Od trenutka kada je ušao u igru, saigrači su se trudili da mu dodaju loptu, ali su svi pokušaji da Mitchell postigne pogodak bili neuspešni. Do kraja utakmice je ostalo nekoliko sekundi, saigrači su mu ponovo bacili loptu, ali on nije uspeo da je uhvati. Mitchell nije košarkaš, ovo je bio njegov prvi nastup na terenu. Lopta se našla u rukama protivničkog igrača Jonathana Montaneza, koji je trebalo da je doda igračima svog tima. Umesto njima, mladi košarkaš je loptu dodao Mitchellu, koji je uspeo da je uhvati i postigne koš za svoj tim.

Sa velikim ushićenjem publika je ispratila čitav dogadjaj. I ne samo publika, nego i Michellova majka koja je kroz suze rekla: “Mislim da ću zbog ovoga plakati do kraja života“.

“Franklinsi” su izgubili utakmicu, a Jonathan je skromno rekao :

“Odgajan sam tako da se prema drugima odnosim onako kako bih želeo da se odnose prema meni. Gledajući Michella na terenu, shvatio sam da je to prilika da iskoristi svoju šansu i ja sam mu samo pomogao da to i ostvari”.

U našem društvu, uključivanje ljudi sa posebnim potrebama u obrazovni sistem je tek u začetku. Utisak je da se sprovodi pomalo nespretno, počevši od rogobatnog termina “inkluzija” do teškoća koje prate sporovođenje u praksi, prvenstveno zbog nedostatka sredstava. Problem u ovom procesu je i naša svest, ona koja je ovaj potez u mnogim komentarima opisala kao “demonstraciju moći suparničkog igrača nad dečakom sa posebnim potrebama, tako što mu je poklonio pogodak”.

Ali, da li je baš tako? Nije li veća diskriminacija u nepriznavanju nečijih ograničenja, i u aljkavim pokušajima da se inkluzija sprovede tako što će se od deteta sa posebnim potrebama očekivati isto što i od onoga koje nema smetnje u razvoju? Michellova neizmerna sreća nakon ovog događaja treba da nam bude putokaz u tom procesu. Podržite svoju decu i prosvetne radnike da žrtvuju par svojih trenutaka, i pomognu ovakvoj deci da nešto nauče, da ostvare svoje skromne snove. To što će se osećati bolje nakon što nekom pomognu nije greh. Kako biti bolji čovek je disciplina koja se uči celog života.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
Aleksandar, 02 Mar 2013

Ima još čistih duša na planeti. Ne vidim ništa ponižavajuće u potezu drugog dječaka koji je dodao loptu. I da....inkluzija. Je li mogla ružnija riječ?

Odgovori
 
mirjana, 03 Mar 2013

Jedan video prikazuje zanimljiv eksperiment koji govori o našem odnosu prema ljudima sa posebnim potrebama: http://youtu.be/zFWr-CKMWGY

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru