Džinovsko povrće sa Aljaske

24 Oct 2015
1343 pregleda

Kupus težak 70 kilograma, dinju od skoro 40 i brokoli težak 17 kilograma biste verovatno očekivali da vidite bilo gde pre nego na Aljasci. Međutim, na Državnom poljoprivrednom sajmu u gradu Palmeru, pojedini primerci povrća toliko prevazilaze svoje standardne dimenzije da ih je teško prepoznati.

Džinovsko povrće sa Aljaske

Zašto povrće na Aljasci dostiže impozantne veličine? Odgvor je jednostavan - isključivo zbog Sunca.

Aljaska uglavnom ima veoma kratku sezonu uzgoja, dugu u proseku 105 dana. Poređenja radi, sezona u Kaliforniji traje čak tri puta duže. Ono što je prednost Aljaske je dužina noći, koja leti traje manje od 5 časova. Bašte su osunčane, a povrće ne ulazi u duge faze odmora tokom noći, već samo raste, raste i raste.

Bombe prirodne fotosinteze čine da povrće sa Aljaske ima daleko slađi ukus nego bilo gde na svetu. Šargarepe, na primer, provedu ¾ dana proizvodeći šećer, a samo ¼ pretvarajući taj šećer u skrob. Povrće poput kupusa, brokolija, karfiola, špargli, cvekle, krompira, spanaća i zelene salate prosto divlja.

Slike koje vidite beleže povrće ubrano u dolini Matanuša-Susitna, gde je poljoprivreda uvedena kao eksperimentalna delatnost tokom 1930-tih da bi se ublažile posledice Velike depresije, ekonomske krize koja je pustošila SAD-e. Više od 240000 hektara je dato kolonizovanim farmerskim porodicama iz Minesote, Viskonsina i Mičigena. Međutim, nedostatak infrastrukture i nedostupnost osnovnih namirnica uslovili su da do 1965. godine u dolini ostane svega 20 porodica. Populacija u dolini od tada nije značajno porasla, ali je Matanuša-Susitna postala stabilan i produktivan poljoprivredni region Aljaske. Džinovsko povrće je danas njihov zaštitini znak.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 25 Oct 2015

Zakoni Majke Prirode su još uvek nedokučivo zagonetni za ljudski mozak i poimanje procesa koji se u njoj dešavaju! Koliko je samo neotkrivenih tajni koje vekovima strpljivo čekaju da ih otkrijemo? Na sreću, nauka brzo napreduje ali je neophodan razvoj opšte kulture ljudskog roda, pre svega na očuvanja Prirodnog blaga!

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru