Nadežda Petrović, heroina na meti objektiva

Autor AktuelnostiScenaKultura

U Maloj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu, otvorena je izložba „Nadežda Petrović: s obe strane objektiva“, na kojoj su izložene umetničke fotografije akademske slikarke, humanistkinje, društvene radnice i ratne bolničarke, koja se zlatnim slovima upisala u knjigu srpskih velikana.

Izložba kojom Spomen - zbirka Pavla Beljanskog obeležava 140 godina od slikarkinog rođenja, je nastala kao plod višegodišnjeg istraživačkog rada Jasne Jovanov, koja je želela da nam predstavi Nadeždu i kao fotografa i kao modela u jednom manje poznatom aspektu njenog rada.

Nadežda Petrović je rođena 11. oktobra 1873. godine u Čačku. Višu žensku školu je završila u Beogradu a potom 1892. godine položila ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama. Svoje slikarsko školovanje nastavila je u Minhenu gde su nastala i njena prva značajna dela (Baravac sa šeširom i Vodenica). Bila je osoba koja je umom išla napred, rukama stvarala a upornošću prednjačila.

Povratak u Beograd 1903. godine, uveo ju je u burna politička zbivanja zbog kojih se ozbiljno uključila u društveno politički život u zemlji. Govorila je u sali “Kolarca” 1903. godine gde je bio održan jedan od najvećih ženskih mitinga o srpstvu tog doba, na kome je prisustvovalo više hiljada žena. Tada je osnovana organizacija “ Kolo srpskih sestara” čiji je ona postala sekretar.

U Prvom i Drugom balkanskom ratu, Nadežda se dobrovoljno prijavila da bude bolničarka na frontu, odakle se redovno javljala svojim dopisnicima:

“Mi ovde živimo u neprekidnom jauku ranjenika, previjanju rana, pokliču naše junačke vojske, dočeku i ispraćanju njihovom na bojno polje, pa ih otuda ranjene primamo i negujemo.”

Nadežda je bila bolničarka i u Suvoborskoj bitci, nakon koje je Valjevo pokosila epidemija pegavog tifusa. Bolest koja je nebirajući odnosila živote vojnika, lekara, bolničara i civila, zakačila je i nju. Bolovala je samo 7 dana a onda ju je bolest zauvek uzela 3. aprila 1915. godine.

Danas se na papirnoj novčanici od 200 dinara nalazi lik Nadežde Petrović a na poleđini iste novčanice je čuvena fotografija bolničarke Nadežde Petrović iz 1913. godine.

Umetniki rad Nadežde Petrović istoričari umetnosti dele na četiri perioda: Minhenski period (1898−1903) Srpski period (1903−1910) Pariski period (1910−1912) i ratni period (1912−1915).

Do sada se malo znalo o tome da je ona još za vreme boravka u Minhenu, postala pasionirani ljubitelj fotografije i da ju je ta ljubav držala do kraja života. Za razliku od njenih slika koje su bivale izložene očima javnosti, svoje fotografije je namenila samo uskom krugu njoj bliskih osoba. Nakon dugogodišnjeg istraživačkog rada Jasne Jovanov i uz pomoć porodice Petrović i prijatelja, sačinjena je izložba „Nadežda Petrović: s obe strane objektiva“, čiju okosnicu čine fotografije koje je Nadežda snimala a koje su retko ili nikada do sada bile izlagane.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Potrebni su ti i prijatelji i neprijatelji da bi te ranili: jedan da te kleveće drugi da ti to javi.

Kishon

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |