Himalaji, snežno boravište

Himalaji, najviši planinski masiv na planeti. Dugačak skoro 2500 kilometara, u proseku širok oko 300km. Proteže se kroz pet država Pakistan, Indiju, Kinu, Butan i Nepal. Jedan je od najmlađih planinskih masiva, čije je stvaranje počelo pre oko 70 miliona godina, kada se indo-australijska ploča sudarila se sa evroazijskom pločom. Indo-australijska ploča se još uvek kreće brzinom 67 mm godišnje, što dovodi do rasta Himalaja od 5 milimetara godišnje. Himalaji su bogati glečerima, stotinama jezera koja se nalaze na visinama manjim od 5000m i rekama koje formiraju slivove Inda, Gang-Bramaputra i Iravadija. I vrhovi ovog gorostasa. Vrhovi prekriveni snegom i ledom i preko leta, vrhovi koji paraju nebo i mame alpiniste iz celoga sveta.

Oduvek me je zanimalo kakva to sila vuče ljude tamo. Šta ih to tera da probaju? Da okušaju svoju fizičku i mentalnu spremnost za takav poduhvat? Da osete svet pod nogama? Pripremaju se mesecima, pa čak i godinama, potpuno svesni u šta se upuštaju. Znaju oni da najmanja neopreznost, najbezazlenije nepoštovanje procedura može da ih košta glave. Znaju da sva ta blještava belina i ultraljubičasta zračenja mogu da dovedu do trajnog oštećenja vida, da pluća pucaju na tim visinama, da mozak može da otekne, računaju na gubitak ekstremiteta usled teških promrzlina, znaju da spasilačke ekipe i helikopteri ne mogu da pristupe baš svuda i po svakom vremenu. Penju se uprkos tome što su mnogi ostali gore, jer pronadjena beživotna tela se ne spuštaju sa planine. Ostaju okovana ledom, bliže nebu.

Najviši vrh Himalaja je Mont Everest, visok 8.848m. Krov sveta. Pripada Nepalu i Kini. Njegova visina je prvi put je izmerena 1852. godine, a 1865. je dobio ime prema ser Džordžu Everestu, glavnom britanskom geodetu u Indiji. Prvi koji su kročili na najviši vrh sveta su Ser Edmund Hilari i Tensing Norge. Bilo je to davne 1953. godine. Mont Everest je osvojen!

Neverovatnu fotografiju Mont Everesta, sastavljenu od 447 manjih fotografija, koju kad uvećate stičete utisak kao da ste tamo, napravili su David Brešers i neprofitna organizacija “GlacierWorks”.

Anapurna, niz planinskih vrhova od kojih je najviši Anapurna 1, visok 8.091m. Po visini deseti na svetu a rekorder po broju žrtava. Smatra se da je od ukupnog broja stradalih penjača, 40 procenata izgubilo život upravo na ovom nepalskom vrhu.

Manaslu. Planina smrti. Osmi vrh na svetu, visok 8.156 metara. Pripada Nepalu. Statistika govori da se svaki šesti uspon završi smrću. Poznat po nepredvidivim vetrovima i lavinama. Ove godine se na tom usponu dogodila jedna od najvećih nesreća. Zvaničnici su 25. septembra saopštili da je devet ljudi poginulo, a da se šest vodi kao nestalo, međutim, nepalska planinarska služba identifikovala je osam žrtava.

K2, Karakorum. Po visini, drugi vrh Himalaja i drugi po broju odnetih života. Visok 8.611 metara. Pripada Pakistanu i Kini. Zovu ga i planina ubica i ljudožder. Prvi ozbiljni pokušaj da se osvoji vrh K2 su organizovali i pokušali 1902. godine Oskar Ekenštajn i Alister Krauli. Ali nakon pet ozbiljnih i jako skupih pokušaja, ni jedan član tima nije uspeo. Veruje se da su vremenski uslovi bili glavni razlog za neuspeh. Od 68 dana koje su proveli na K2, samo je osam dana bilo vedro. Prvi koji su osvojili ovaj vrh bili su Italijani Akile Kompanjoni i Lino Lađedeli 31. jula 1954. Sledeća ekspedicija je stigla na vrh tek 23 godine kasnije, delom i zbog rata u regionu. Statistika kaže da na K2 svaki četvrti alpinista pogine.

1. avgusta 2008. godine se dogodila jedna od najvećih alpinističkih nesreća u kojoj je poginulo jedanaest ljudi. Na završnom usponu na K2 na Botlneku, život je izgubio i naš alpinista Dren Mandić iz Subotice. Njegovi drugovi, Milivoj Erdeljan, Iso Planić, Predrag Zagorac i Miodrag Jovović, takođe članovi tima, opisuju Drena kao nesebičnog čoveka i izuzetno sposobnog sportistu. Naši penjači ni u jednom trenutku nisu pomislili da K2 neće biti njihov. Drenovo telo je položeno na ledenoj ravni, korak od sna.

O toj želji, koju mi obični smrtnici ne razumemo, i o tome šta se sve izdešavalo tog tragičnog 1. avgusta 2008. na Karakorumu, u potresnom dokumentarnom filmu "K2-Poslednji uspon", govore ostali članovi ekspedicije kao i Drenova majka i devojka.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri...

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |