Dirljiv ispraćaj za šaptača slonovima

Ljude koji uspevaju da razviju neobičnu komunikaciju sa životinjama, punu ljubavi i poverenja, nazivaju šaptačima. Njihovi životi su ispunjeni uzbuđenjem, ali i opasnostima kada su životinje sa kojima se druže zveri iz divljine.

U martu 2012. godine, jedan neobičan događaj je zabeležen u Južnoj Africi. Dva krda slonova su punih 12 časova putovala kroz Zululend sa samo jednim ciljem, da poslednji put pozdrave svog prijatelja Lorensa Antonija.

 

 

Rođen u Johanesburgu, Lorens je svoj život posvetio rezervatu Thula Thula i zaštiti slonova. Epitet šaptača je dobio devedesetih godina prošlog veka, kada je pozvan da spasi grupu od devet slonova koja se odlučno uputila izvan zaštićene zone, gde bi bili osuđeni na siguran odstrel. Lorens je došao do krda i pokušao da upostavi kontakt sa vođom. Ovo su njegova sećanja objavljena u knjizi „Šaptač slonovima“:

 

„Stajao sam u mrklom mraku i pokušavao da razgovaram sa Nanom, divljom slonicom pored koje je bilo mladunče. Najopasnija moguća kombinacija, a ja sam imao nameru da uspostavim prijateljski razgovor. Svaku reč sam izgovarao iz srca. „Umrećete ako odete. Ostanite ovde. Ovo je sad vaša kuća. Ja ću biti ovde sa vama. Ovo je dobro mesto.“

Načinila je još jedan korak napred. Znao sam da će je, ako pojuri napred, krdo slediti u korak. Bio sam previše blizu, na samom njihovom putu. Ako krenu, ubiće me u sekundi. Kroz glavu mi je prošla pomisao da pobegnem na najbliže drvo, ali sam se plašio da neću biti dovoljno brz.

Onda se nešto neobjašnjivo desilo između Nane i mene, mala iskra prepoznavanja koja je trajala veoma kratko i odmah nestala. Okrenula se i vratila nazad. Gledao sam kako krdo nestaje u rastinju i po prvi put otkad su slonovi ušli u moj život osetio sam da ima nade za njih.“

 

Antoni je nastavio da se bori za opstanak slonova i 2003. godine je osnovao The Earth Organization i još dva nova rezervata, Mayibuye Game Reserve u Kwa Ximbi i The Royal Zulu Biosphere u Zululendu. Njegov cilj je bio da spasi slonove, ali i da obezbedi preživljavanje lokalnom stanovništu razvijajući turizam divljine.

 

 

Umro je 7. Marta 2012, a njegova porodica je bila iznenađena kad se ispred kuće pojavilo krdo slonova koji godinama nisu prolazili tom putanjom. Dan kasnije, stiglo je još jedno krdo. Zadržali su se pored kuće dva dana u potpunom miru i onda ponovo nestali u pustinji. Antonijev sin, Dilan, ostao je iskreno dirnut prijateljskim gestom očevih štićenika i podelio je ovu priču sa svetom.

 

izvor: The Delight Makers

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 17.03.2015.
Kao klinac, pre četiri decenije, bio sam i danas ostao zaljubljenik u Majku Prirodu, životinje i biljke! Na tadašnjoj RTS (u bivšoj nam Otadžbini SFRJ), gledao sam i snimao na VHS, emisije OPSTANAK! Kasnije sam tu kolekciju, sa oko 1300 epizoda, prebacio na DVD. Godinama unazad, od kada postoji satelitska i kablovska TV, to više ne snimam... Dakle, kao veliki ljubitelj životinja, ptica pre svega, priča me je takla u srce, mada sam gledao dosta emisija na tu temu. Znam da postoji puno entuzijasta koji su razmišljali, radili i rade kao g. Antoni. U XIX i prvoj polovinio XX veka, ljudi su besomučno ubijali životinje, koja su mnogo plemenitija bića od nas samih! Srećom, od početka 70-tih prošlog veka, budi se uspavana svest i sve je veći broj pojedinaca kao i organizacija za zaštitu biljaka i životinja. To je posao koji zadužuje naše potomke! Međutim, mi stariji, svojim primerom treba da budemo putokaz generacijama koje dolaze...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Mi zapravo ne znamo šta je potrebno da živimo da bismo bili srećni, usrećeni, pronađeni, spokojni. Kao da mi ljudi ne uzimamo odgovornost za svoj život, niti uopšte znamo kako bi trebalo da ga živimo, jer smo zatrpani glupostima, ohološću i nebitnostima. Ako u svakodnevnom životu nisi sposoban da osetiš kako reaguješ na drugog, to je problem. Mi svaki put sebe unižavamo kada smo loši prema drugima, nikog drugog suštinski, samo sebe same, pa i te druge. Unižavamo dakle onda sve nas.

Zoran Kostić Cane

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |