Ljudi koji hodaju u snu

Autor Život i stilSvakodnevicaVerovanja i misticizam

Stanje u kome pola mozga spava, dok je druga polovina dovoljno budna da krene u pustolovinu van postelje, predstavlja fenomen od koga pati čak 10 posto stanovnika na našoj planeti, a naziva se mesečarenje.

Zbog verovanja da se hodanje u snu ljudima dešava pod uticajem punog meseca, pojava čiji je medicinski naziv „somnabulizam“ (lat. somnium – san i ambulare – šetnja) je u narodu nazvana mesečarenje.

Mada se ovaj poremećaj češće javlja kod dece u periodu između 4-te i 12-te godine, mesečarenje pogađa i do četiri procenata odrasle populacije.   

Šta sve može da pokrene telo da luta dok duša spava nije dovoljno istraženo, ali su naučnici na stanovištu da se uzrok ovakog ponašanja najčešće nalazi u neispavanosti, stresu, visokoj temperaturi i uticaju alkohola koji ljude dovodi u stanje u kome pola mozga spava, dok je druga polovina dovoljno budna da ih odvede u šetnju.

Mesečari se obično sat ili dva nakon što osoba zaspi, dakle tokom najdublje faze sna, pa je mesečara teško probuditi. Takva noćna avantura može da potraje samo nekoliko minuta, ali i pola sata tokom kojih su ljudi doživljavali pustolovine od vožnje automobilom do buđenja u močvari punoj krokodila.

San somnabula može da prebaci u drugo vreme, ili u drugo godišnje doba, tako da posmatraču deluje kao da on čini stvari koje nemaju nikakvog smisla. Sa druge strane, on može da se ponaša i tako kao da svesno radi neke stvari, da razgovetno govori, da su mu pokreti koordinirani, pa će posmatrač shvatiti da on mesečari tek onda kada ne odgovori na postavljena pitanja i ne primeti bilo čije realno prisustvo oko njega. Iako su mu oči otvorene, pogled je dalek i zamišljen.

Kako ne postoji opšte prihvaćena teorija, već se samo ukazuje na nesvesne razloge mesečarenja koji su za svaku osobu specifični, ovaj fenomen prate razni mitovi:  

Mesečar ne može da se povredi

Naravno da hodanje u polusvesnom stanju može da bude opasno, ali mesečarenje najčešće traje kratko tako da osoba ne stigne da se povredi. Međutim njihova percepcija tokom sna je drugačija, pa iako obično veoma vešto uspevaju da izbegnu prepreke, oni takođe neke predmete ne vide na način kako ih vide kada su budni, pa ih stoga mogu koristiti na pogrešan i opasan način. Za vreme spavanja, mesečar ne samo da hoda po kući, već je u stanju da otvori vrata, izađe na ulicu ili autoput i na taj način ozbiljno sebi ugrozi život. Treba uzeti u obzir da je deo mozga koji je odgovoran za motoriku budan, dok je onaj deo mozga koji je zadužen da misli, uspavan.

Opasno je probuditi mesečara

Ovaj mit datira iz starih vremena kada se verovalo da mesečare ljudi koji su opsednuti duhovima ili demonima, pa se smatralo da bi buđenje moglo da ostavi posledice po njihovo mentalno zdravlje. Kako je sada utvrđeno da se oni nalaze u tkz. „sivoj zoni“ koja podrazumeva stanje između jave i sna, stručnjaci savetuju da je najbolje da mu oštrim tonom i kratkom rečenicom naredite da se vrati u krevet. Ukoliko odbije i krene da čini nešto što bi moglo da ga povredi, slobodno ga probudite laganim drmanjem po ramenima. Jedina osoba koja tog trenutka može da bude povređena ste vi, jer će se somnabul jako trgnuti i nesvesno možda udariti onoga koji ga budi.

Mesečari nisu opasni po okolinu

Za razliku od drugih ljudi koji su u REM fazi spavanja paralizovani, mesečari se kreću, a kakvo će biti njihovo ponašanje diktira san. Mnogo je zabeleženih slučajeva ozbiljnog nasilja, pa i izvršenih zločina tokom mesečarenja. Jedan od primera je čovek koji je sanjao da mu suprugu u parku napadaju nepoznati ljudi. U želji da je u snu zaštiti, on ju je realno ozbiljno fizički povredio. Drastičniji primer se dogodio u SAD kada je mesečar ubio taštu i skoro zadavio tasta. Kako se somnabulizam smatra stanjem poremećene svesti, tj. vrstom duševne bolesti, on je oslobođen.    

Mesečar uvek hoda sa rukama ispred sebe

U kakvom položaju će se nalaziti ruke mesečara prevashodno zavisi od toga koju radnju on vrši u snu. To znači da one mogu, a ne moraju da budu podignute ispred njega.

Svaki čovek prespava trećinu svog života, ali naučnici još uvek nisu sigurni da li nam je san neophodan, ili je to zaparvo najveća greška koju je evolucija donela. Teorija da je san potreban kako bi se odmorilo telo i mozak nisu baš na čvrstoj osnovi. Tokom sna se uštedi samo 120 kilokalorija, što bi se dogodilo i da smo se samo odmarali, a naučno je utvrđeno da je centralni nervni sistem aktivniji dok spavamo nego kada smo budni.

Ako ste se ikada zatekli u nekoj neobičnoj situaciji u kojoj vas bude prijatelji ili roditelji dok vi stojite u hodniku, ili ste prethodno veče pospremljene stvari ujutru zatekli razbacane po sobi, velike su šanse da hodate u snu, tj. mesečarite.   

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Pitao se, sam ne zna zašto, otkud tolika lepota u jednom stvoru, na jednom mestu. To izaziva zabunu i poremećaje svake vrste. Sam ne znaš šta da radiš i kako da se ponašaš. Ne možeš zastati pred njom pa gledati, a ne možeš proći i vratiti se svojoj kući, kao da ništa nisi video, jer to ide za čovekom, muči ga danju i javlja mu se na snu i u nesanici. Je li zaista to lepota o kojoj se priča u pričama, ali je malo kome dato da je sretne, koja prolazi, kažu, kao rosa, i uvek je negde ima, i niko ne može da je uhvati i zadrži za sebe? I koliko godina može da traje? Hm, koliko?"

Susret, Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |