Letnje i zimsko računanje vremena

29 Mar 2014
Autor Tea
1592 pregleda

Jedinstven planetarni sistem za pomeranje časovnika ne postoji, već se lokalno reguliše zakonom. Da bi efikasnije koristile dnevnu svetlost i time uštedele električnu energiju, većina država je prihvatila letnji ukazni način računanja vremena.

Letnje i zimsko računanje vremena

Pošavši od astronomske okolnosti da je zimski dan daleko kraći od letnjeg, a da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, etnolog Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda je shvatio da se na taj način sredinom leta gubi 2 sata dnevnog svetla. Zbog toga je 1895. Kreljevskom društvu u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Ova ideja verovatno nikada ne bi zaživela da deset godina kasnije na nju nije došao i britanski preduzimač Vilijam Vilet, koji je jednog letnjeg jutra shvatio da iako je sunce odavno izašlo, veliki broj ljudi i dalje spava. Od tada je započeo veliku kampanju u kojoj je apelovao da se satovi pomere i time letnji dan produži.

Država koja je prva prihvatila ovakav način računanja vremena je bila Nemačka 1916. godine, sledi Britanija 1921. a nakon toga i skoro sve evropske zemlje i SAD. Za razliku od njih u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, ideja „letnje ukazno vreme“ (daylight saving time) nikada nije zaživela.

Vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, čime počinje letnje ukazno računanje vremena, a u jesen, kada sunce ponovo počinje da zalazi ranije, vraća se unazad na prirodno zimsko računanje. Časovnik se uglavnom pomera za jedan sat i to u noći između subote i nedelje kako se ova promena ne bi negativno odrazila na radni dan. Još uvek ne postoji jedinstven planetarni sistem, pa se tačan broj sati pomeranja vremena kao i datumi u kojima se ove izmene vrše određuju na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Kako većina modernih računarskih operativnih sistama danas ima mogućnost automatskog pralaska na letnje i zimsko računanje vremena, ovakav promenljiv lokalni sistem u kome ne postoje tačno određene kordinate, može da dovede do problema poput onog koji je nastao u Izraelu. Naime, zbog posebnog lunarnog kalendara u ovoj zemlji se vreme menjalo mimo ustaljenih vremenskih odrednica u ostatku sveta, što je dovelo do toga da računari nisu mogli da pređu na izraelsko letnje vreme.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine, a od 2006. godine je usklađeno sa EU, tako da kod nas takozvano evropsko letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu i ukazno se koristi, a završava se poslednjeg vikenda u oktobru.

Laku noć, lepo spavajte.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru