Genetski modifikovana hrana

Genetski modifikovani organizmi (GMO) su proizvod bioinženjeringa, gde se u svrhu poboljšanja kvaliteta i otpornosti menja genetska struktura biljke ili životinje. U prošlosti se ovaj proces kod biljaka obavljao selekcijom, tako što su se na pažljivo obeleženim oglednim poljima sadile razne jedinke iste vrste, gde je praćen njihov napredak. Cilj ovih metoda selekcije je bio da se ustanovi koja vrsta jedne sorte žitarica, voća ili povrća najbolje uspeva u određenim klimatskim uslovima, kako odoleva endemskim štetočinama i koliki prinos daje. Slična selekcija se obavljala i na životinjama, pa se ukrštanjem rasa postizao optimum iskorišćenosti i profita.

Sa razvojem moderne biotehnologije, otišlo se korak dalje što je izazvalo brojne dileme u etičkim i zdravstvenim krugovima. Kod GMO organizama genetska osnova je izmenjena ubacivanjem jednog ili više gena koji potiču od nesrodnog organizma. Konkretno, ako se uzme primer genetski modifikovane soje koju proizvodi Monsanto, najveća kompanija koja se bavi proizvodnjom GMO, u njen DNK su rekombinovana tri gena. Jedan je definisan kao gen cveta Dan i noć, drugi kao gen bubašvabe, a treći se čuva kao tajna. Ova transgena soja je izuzetno otporna na sve vremenske uslove, a naročito na insekte i štetočine. Oktobra 2005. godine Ruska nacionalna asocijacija za genetiku i bezbednost je objavila istraživanje obavljeno na miševima gde je ustanovljeno da su mladunci jedinki hranjenih GM sojom manjeg rasta, sa zakržljalim unutrašnjim organima i mozgom. Čak 55% ovih oglednih životinja je uginulo.

Prva genetski modifikovana biljka je bio paradajz, proizveden prvi put 1994. godine. Od tada je počela masovna proizvodnja, a najrasprostranjenija je, i potpuno legalna, u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu. Korporacije koje se bave proizvodnjom ove hrane imaju snažan lobi koji potencira tezu da će GM hrana iskoreniti glad u svetu, zbog svoje otpornosti smanjiti upotrebu insekticida, i smanjiti troškove proizvodnje jer zahteva manju obradu zemljišta.

Ovu idiličnu korporativnu bajku demantuje zdrava logika koja kaže da će masovno mešanje gena dovesti do toga da čovek ne zna šta konzumira kad kupi određenu namirnicu, tako da se može desiti da pojede paradajz u kojem je, ukoliko je alergičan, za njega opasan gen nekog jakog alergena poput oraha, ribe, jagoda i sl. Postoji i realna opasnost da će neki delovi biljaka koje smo do sada smatrali jestivim (list, koštica) postati izuzetno toksični zbog akumulacije novih metabolita u njima. Činjenica je da se kruženje materije u prirodi ne može kontrolisati, pa se postavlja pitanje koje bi bolesti mogle mutirati u životinjama i pticama u prirodi, koje bi se hranile lišćem modifikovanim za samostalno stvaranje insekticida. Ova mutacije se postiže dodavanjem gena otpornog na antibiotike, što bi moglo dovesti do stvaranja sojeva izuzetno rezistentnih bakterija.

U evropskim zemljama, Francuskoj, Austriji, Grčkoj i Luksemburgu potpuno i beskompromisno je zabranjen uvoz i stavljanje u promet GMO žitarica. Narod Evrope je u visokom procentu protiv uvođenja GMO , ali je Evropska komisija pod ogromnim pritiskom SAD i korporacija koje se bave proizvodnjom ovakve hrane, koji na sve načine pokušavaju da dokažu de je neprihvatanje GMO društveno neodgovorno ponašanje.  Anne Glover, molekularni biolog i naučna savetnica EU, u odbranu GMO izjavljuje da se Evropa vodi emocijama, a ne naučnim dokazima:

“U Severnoj Americi se već 15 godina uzgaja i jede genetski modifikovana hrana, i ne vidim da je to imalo negativan učinak. Nikada ne bih rekla ljudima da nema rizika u ishrani GMO hranom, ali taj rizik postoji ako jedete i bilo koju drugu vrstu hrane, konvencionalne ili organske. Moramo ozbiljno da razmišljamo o genetski modifikovanom semenu kao delu borbe protiv klimatskih promena i potrebe da se nahrane svi ljudi na svetu”.

Protivnici uvođenja GMO ističu da petnaestogodišnja praksa proizvodnje GMO u SAD koju potencira Anne Glover nije do sad doprinela smanjenju gladi u svetu, i da teza da će GMO iskoreniti ovu nesreću ne stoji.

Priznati hrvatski genetičar prof. Dr. Marijan Jošt u intervuju datom za hrvatski Vjesnik kaže da se plaši da će Hrvatska morati da prihvati odluku o sejanju GMO ukoliko to odluči Evropska komisija, iako se 80% stanovništva izjasnilo protiv genetski modifikovanih useva. On takođe ističe da je intenzitet lobiranja koje sprovode SAD i Monstanto kao vodeći proizvođač GMO neverovatan, i da preduzimaju sve moguće korake poput pritiska na vlasti i ucene političara da nepokorne zemlje prisile da se priklone ovoj proizvodnji. Poseban problem predstavlja i činjenica da većina zemalja koje u slobodnoj proizvodnji i prodaji imaju GMO hranu, nemaju zakonsku obavezu da tu hranu posebno obeleže i deklarišu. Iz tog razloga, praktično je nemoguće utvrditi da li se na tržištu EU, pa i na našem, odavno nalaze GMO proizvodi bez ikave kontrole i upozorenja.

Ova tema je poslednjih nekoliko godina jedna od najaktuelnijih, a baca i novo svetlo na akutni  problem mleka zatrovanog aflatoksinom na ovim prostorima. Logika je jasna. Prirodno gajeni kukuruz je podložan razvoju mikotoskina, GMO kukuruz je na njih otporan. Krave hranjene GMO kukuruzom ne mogu davati mleko zatrovano aflatoksinom. Potrebno je samo dobro prodrmati javnost, i pripremiti je na već spremne odluke o prihvatanju GMO. Političari će već odraditi posao, po starom dobrom modelu, uvek za dobro naroda, i pristojnu nadoknadu na računima u bankama na egzotičnim ostrvima.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Ana, 28.02.2013.
Ima li neko mozga u ovoj državi? Srbija je bar uvek bila zemlja zdravog seljaka! Zar ćemo dopustiti da gajimo GMO klonove?!
Odgovori
Nina, 02.03.2013.
U ovoj državi ima mozgova i ima zdravih seljaka. Plašim se samo da odgovor na pitanje "zar ćemo?!", na veliku žalost svih nas, ne zavisi ni od prvog ni od drugog.
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ništa nije bilo zanimljivo, baš ništa. Ljudi su bili rezervisani i oprezni– svi isti.

Charles Bukowski

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |