Dan Roma, rođenih da žive u slobodi za koju se i danas bore

08 Apr 2016
Autor Mirjana
813 pregleda

Romi vekovima žive na teritoriji Evrope. Lingvističke studije su pokazale da su poreklom iz Indije i da je njihov izvorni jezik najviše nalikuje sanskritu, klasičnom jeziku indijske književnosti. Ipak, nemaju emotivnu vezu sa svojom postojbinom, niti čuvaju bilo kakvo autentično predanje vezano za svoju daleku domovinu. Ideal slobode i nepripadanja, koji je deo identiteta ovog naroda, prati ih u svim aspektima života.

Dan Roma, rođenih da žive u slobodi za koju se i danas bore

Romi se među sobom dele po teritorijalnim, kulturološkim i dijalektološkim razlikama na nekoliko grupa, od kojih su najpoznatije:

  • Kalderaši (kovači koji su došli sa Balkana u Centralnu Evropu, a zatim se selili i do Severne Amerike). Predstavljaju najbrojniju romsku grupaciju;
  • Manuši (poznati i kao Sinti), uglavnom naseljavaju Alzas i okolne regione Francuske i Nemačke. Poznati su kao putujući zabavljači;
  • Romničali (uglavnom naseljavaju Veliku Britaniju i Severnu Ameriku).

Do kraja XV veka, Romi su spomenuti u spisima skoro svih evropskih država i tretirani su kao ravnopravna manjina, u nekim državama i pod posebnom zaštitom. Sa odumiranjem srednjevekovnog društva i dolaskom ranog modernog doba, Evropa je prolazila kroz duboke političke i društvene promene, a Romi su počeli da trpe sve veće ugnjetavanje i tlačenje. Esnafski klanovi su kod vlasti inicirali da im se zabrani praktikovanje trgovine, doneti su zakoni protiv putujućih naroda, a potom je usledio i njihov progon iz mnogih evropskih oblasti.

Negde u tom periodu zaživeo je i termin Cigani, inicijalno korišćen kao egzonim vizantijske grčke reči atsinganoi (nedodirljivi). U osnovi svoje etiologije, ovaj naziv se može, a ne mora, smatrati uvredljivim. Istorijski je nejasno zašto su im Vizantinci nadenuli ovo ime, prvobitno korišćeno za frigijsku sektu koja je sumnjala u božanska svojstva Isusa Hrista. Iako pretpostavke nisu potvrđene, smatra se da su tim imenom nazvani jer su kao i Frigijci došli iz pravca Male Azije, ali indirektno ukazuje i da su prvobitni Romi bili pripadnici nižeg staleža u svojoj postojbini. U Indiji i danas postoji kasta „nedodirljivih”, čiji naziv ne ukazuje na zaštićeni, kako bi se moglo pretpostaviti, nego na najsiromašniji i najviše diskriminisan sloj društva. Njihova izopštenost je do te mere izražena da majke kupaju svoju decu ukoliko preko njih pređe i senka „nedodirljivog”. Ipak, dimenzija uvredljivosti ne potiče isključivo od egzonima, jer su oni zastupljeni u mnogim jezicima i za druge narode. Nemci žive u miru sa svojim imenom koji su im nadenuli Sloveni (jer nisu govorili slovenskim jezikom, pa se činilo da su nemi), a Mađari ne smatraju široko rasprostranjen naziv „ugari” (nastao zbog fizičke sličnosti sa hunskim varvarima) uvredljivim.

Ono što je termin Cigani učinilo suštinski uvredljivim, nevezano za etničko i lingvističko poreklo, jesu klišei, predrasude i tragično istorijsko nasleđe vezano za taj naziv, koji su svoj procvat doživeli tokom Drugog svetskog rata. U ranim fazama nacizma, aniticiganizam i antisemitizam su imali zajedničku religijsku komponentu. Kao i Jevreji, Cigani su proglašavani paganima, saradnicima đavola i izvorom svih zala. U sačuvanim dokumentima iz tog perioda, naročito u Nemačkoj, Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i kasnije Mađarskoj, Cigani su spominjani isključivo u kontekstu sankcija, marginalizacije i istrebljenja koje je nad njima sistematski sprovođeno.

U današnje vreme, termin Cigani ima mešovitu konotaciju, od pogrdnih jezičkih tvorevina za nešto loše i nakaradno (ciganjenje, ciganija, cigansko), do blagonaklonih romantičnih opisa (ciganska muzika, ciganska lepota, ciganski duh). U zavisnosti od konteksta menja se i smisao ovog izraza.

Nasuprot propagandi koju je u nacističkoj Nemačkoj širio Rajh, Romi su bili dobro integrisani u predratno nemačko društvo. Mnogi od njih su bili odlikovani učesnici Prvog svetskog rata, a većina uzorni građani sa specifičnim načinom života. U članku za Pfälzische Rundschau, neposredno pre dolaska Hitlera na vlast reporter je zabeležio:

„Ciganske porodice dolaze u selo, kupuju namirnice i ne privlače pažnju na bilo koji način. Šalju svoju decu u seosku školu i dolaze na misu jer su prihvatili katoličanstvo. Uredno su ispunili svoje građanske dužnosti na poslednjim predsedničkim izborima Rajha.”

U junu 1936. godine, u Minhenu je otvorena centralna kancelarija Borbe protiv ciganske nepristojnosti, a kasnije te godine berlinska policija je dobila ovlašćenje da sprovodi racije da „Cigani ne bi narušavali izgled grada uoči letnjih Olimpijskih igara”. Dve godine kasnije, počinju otvorene akcije Nedelje čišćenja Cigana sa kojima je počelo njihovo odvođenje na preka suđenja i u zatvore. Po nepreciznim procenama, oko pola miliona Roma je stradalo u nacističkoj Evropi, što ovaj zločin čini neuporedivim sa bilo kojim drugim u ljudskoj istoriji. Stradanje u holokaustu urezano je duboko u kolektivnu memoriju ovog naroda i formiraće identitet još mnogo budućih generacija.

U Srbiji danas živi oko 500 000 Roma:

  • Turski Romi. U Srbiju su došli preko juga Turske. Muslimanske su vere; govore srpski, romski i turski.
  • Beli Cigani. Deo su turskih Roma. U Srbiju su došli iz Bosne i naseljeni su uglavnom u Podrinju. Govore samo srpski, a muslimanske su vere. Bave se muzikom, potkivačkim zanatom i trgovinom konjima.
  • Nemački ili Banatski Romi. Poreklom su iz Banata, a pored srpskog govore i romski. Kovači su i svirači, a bave se i zemljoradnjom i trgovinom.
  • Vlaški Romi. Došli su iz Rumunije u severoistočnu Srbiju odakle su se raširili i po drugim krajevima. Pravoslavne su vere, pored srpskog govore vlaški i romski. Nekada su bili čuveni mečkari.

Problemi sa kojima se sreću su ekstremno siromaštvo, diskriminacija i segregacija. Oko 60% Roma ne završava osnovnu školu, a siromaštvo, neadekvatno lečenje, smrtnost dece i nezaposlenost su 300-400% učestaliji nego kod ostale populacije.

U razvijenim evropskim državama ova statistika je još lošija. Njihovi prihodi su 10 puta manji od prihoda ostalog stanovništva, preko 90% dece ne završava osnovnu školu, a skoro 80% dece se bez objektivnog razloga smešta u specijalne škole za decu ometenu u razvoju. Životni vek im je za 10-15 godina kraći u odnosu na opštu populaciju.

Rasizam protiv Roma je u poslednjoj deceniji, koja je da ironija bude veća proglašena za Dekadu Roma (2005-2015), poprimio sasvim novu dimenziju. U potrazi za boljom egzistencijom, oni iz južnih i istočnih odlaze u zemlje srednje Evrope gde doživljavaju grube izlive anticiganizma iz samog vrha državnih vlasti, medija koji o njima izveštavaju sa puno predrasuda, i stanovništva koje ih doživljava kao teret društva.

Evropska unija, koja u Preambuli Ugovora o EU obećava „nepovrediva i neotuđiva prava čoveka”, svoju najveću proklamovanu vrednost primenjuje selektivno, deleći ljude na one kojima korpus ljudskih prava pripada i one koji su izopšteni zbog svog etničkog porekla. Progon Roma za koje ne postoji „sigurna zemlja porekla” nastavlja se i danas u većini razvijenih evropskih zemalja sa sve oštrijim i naprasno donetim pravnim normama i ograničenjima. Kultura i mediji prate politiku netrpeljivosti, a obrazovni sistemi ne čine ništa da se neprijateljski obrasci promene.

Sporadični pozivi na solidarnost sa Romima i dalje su u najvećoj meri samo deo političkih igara u borbi za naklonost glasača, bez suštinskog uticaja na njihov položaj u društvu, konkretnih akcija pomoći i podrške u novom okruženju i bez priznavanja njihovog viševekovnog uticaja na evropsku kulturu i umetnost.

Svedočenja o direktnom nasilju protiv Roma ukazuju da se danas u srcu Evrope dešava najdrastičniji rasistički lov na ljude:

  • Uz podršku Berluskonijeve vlade, u Napulju je 2008. godine izglasano vanredno stanje zbog podizanja nekoliko romskih naselja, a u njima je sprovedeno nasilno uzimanje otisaka prstiju. Italijanska fašistička desnica u Rimu, Napulju i Milanu i danas sprovodi akcije spaljivanja nomadskih naselja i masovna proterivanja Roma.
  • Romsko naselje u Helsinkiju u Finskoj, koje su izgradili Romi emigranti iz Rumunije, sravnjeno je sa zemljom 2009. godine. Usledila je izložba u Muzeju Helsinkija, pod nazivom Čuvajte se Cigani - Istorija nesporazuma, koja je poslala nedvosmislenu poruku da se Finska neće prilagođavati navikama i tradiciji pridošlica, naročito onih koji su zbog svog mentaliteta i siromaštva neuklopivi u realnost Evropske unije.
  • Najpotresnija svedočenja aktivisti Pokreta za slobodu donose iz Mađarske, gde se od 2008. godine dešava surovi lov na Rome koji sprovode još uvek neidentifikovani pripadnici nacističkih gardi. U ekstremnoj rasističkoj hajci ranjavane su i ubijane čitave romske porodice.

Dekada inkluzije Roma (2005-2015), pompezno najavljivana i podržana od najvećih centara moći (Svetska Banka, Institut za otvoreno društvo, Program za razvoj UN-a, Savet Evrope, Banka za razvoj Saveta Evrope), pokazala je svoju pravu svrhu. Dvanaest zemalja uključenih u Dekadu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka Republika, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Slovačka, Srbija i Španija) dobilo je finansijsku podršku da integrišu romsku populaciju u sve aspekte društvenog života u skladu sa detaljno profilisanim planovima donatora. U svetlu današnjih dešavanja u razvijenim evropskim zemljama, jasno je da je ova akcija imala podmukli zakulisni motiv. Ekonomska moć elite je sačuvana bacanjem mrva kapitala u zemlje Dekade, koje kroz proces inkluzije postaju „matične zemlje” Roma, u koje će se legitimno vršiti sve buduće deportacije.

Međunarodni dan Roma, koji se obeležava svake godine na današnji dan, 8. aprila, zvanično je ustanovljen 1990. godine u Serocku u Poljskoj, kao dan proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima sa kojima se suočavaju. Na IV Svetskom kongresu međunarodne romske unije, koji je tada održan, pesma Đelem, đelem je odabrana za romsku himnu. Ustanovljena je plavo-zelena zastava sa crvenim točkom u sredini kao simbol slobode, privrženosti prirodi i nomadskom načinu života.

Pod zastavom Roma nikada nije vođen nijedan rat, niti je ijedan pripadnik ovog naroda osuđen za genocid i ratne zločine.

Izvori: Documentation and Cultural Centre of German Sinti and Roma, The National Socialist genocide of the Sinti and Roma, Telegraf, Pokret za slobodu, Holocaust Memorial Day Trust, Istorija kultura i tradicija Roma, EurActiv, Aufruf zur Solidarität mit den Sinti und Roma in Evropa, European Liberties Platform, Decade of Roma Inclusion.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru