Burna biografija Sneška Belića

Autor SvetVremeplovIstorijaPorodica

Jedan od simbola zime, koja je danas i kalendarski stigla, je hladni i nenametljivi čovek od snega sa jedinstvenom sposobnošću da uvek izmami osmeh prolaznika, Sneško Belić.

Iako ga danas masovno doživljavamo kao simpatičnu naivnu umetnost i dečiju igru, Sneško Belić nosi zanimljivu i ozbiljnu priču. Bob Eckstein, pisac knjige Istorija Sneška (2007) nazvao ga je „Forestom Gampom od snega”. Slično kao i junak istoimenog filma, Sneško nosi sećanje na važne događaje iz kulture i istorije sveta.

Pretpostavlja se da su prve snežne skulpture pravljene još pre 30 000 godina. Naravno, zbog prirode materijala, njihovi ostaci nisu pronađeni, ali su pronađene kamene figurice nalik Snešku, za koje se veruje da su nastale kao pokušaj pravljenja replike zimskih „snežnih prijatelja”. Sneško Belić je tada pravljen u obliku ženske figure u idealnim proporcijama, a služio je da se stvori iluzija veće populacije plemena i izazove zavist susednih zajednica. U svojoj mladosti, Sneško je bio ozbiljno oružje u hladnim međuplemenskim ratovima i simbol dominacije žena.

Na prvim razglednicama koje su se pojavile, postao je nezaobilazni deo dekora zimske idile. Značajnu ulogu je igrao u prvim nemim filmovima, kao i u ranim fotografskim radovima iz XIX veka. U pisanim izvorima, Sneško Belić se prvi put spominje 1380. godine u molitveniku Knjiga sati koji se danas nalazi u biblioteci Koninklijke u Hagu.

Tokom srednjeg veka, u vreme kada su alatke za umetničko izražavanje bile slabo dostupne, sneg je posmatran kao besplatna sirovina za umetnost, pala sa neba. Sa velikim entuzijazmom, u gradovima su pravljene snežne skulpture u ljudskom obliku, a brojni šetači su ih obilazili i komentarisali. Neke od njih su pravili i slavni umetnici, pa je tako vladar Firence 1494. godine angažovao tada devetnaestogodišnjeg Mikelanđela da napravi Sneška u parku njegove vile.

Početkom XVI veka, 1511. godine, Evropu je pogodila strahovito jaka zima, tokom koje je više od šest nedelja temperatura bila izuzetno niska, a države okovane snegom. Za vreme Zime smrti, kako su je nazvali, u Briselu je na svakih nekoliko koraka bio napravljen Sneško Belić. Neki od njih su imali političku konotaciju i izražavali su negodovanje prema državnim i crkvenim vlastima. Mnogi su bili predstavljeni kao ulični svirači, trgovci, beskućnici, policajci, a bilo je i onih u slobodnijim ljubavnim pozama. O zimi 1511. godine se zahvaljujući Snešku Beliću priča kao o „Vudstoku u Briselu“, istorijskom trenutku umetničke slobode. Nažalost, već u proleće su usledile strahovite poplave u celoj Belgiji, pa je sećanje na Sneška ostalo u senci prolećnih nevolja.

Sneško je mimo svoje volje postao akter i u jednom od najkrvavijih događaja rane istorije Amerike - Šiniktadi masakru iz 1690. godine. U današnjoj državi Njujork, utvrđenje Šiniktadi je bilo pod kontrolom Holanđana i pod stalnom pretnjom od napada. Kako je nadolazila snežna oluja, čuvari ulaza u tvrđavu su napravili dva Sneška na mestima gde je trebalo da budu stražari i povukli se u sklonište. Nisu se nadali Kanađanima, za koje je snežna oluja nakon tronedeljnog marša po dubokom snegu bila mačiji kašalj. Ujedinjene trupe Kanađana i američkih urođenika su nesmetano ušle u utvrđenje koje su čuvala dva bezazlena Sneška i tom prilikom pobile 60 seljana.

Militantnoj istoriji Sneška Belića doprinosi i njegova „eksplozivna” biografija koja dolazi iz Švajcarske. Od 1818. godine do danas, građani Ciriha slave početak proleća tradicionalnim raznošenjem Sneška eksplozivom. Trećeg ponedeljka u aprilu počinje praznik Sechseläuten, kada noseći Sneška napravljenog od pamuka kroz grad paradiraju pekari, kovači i ostale zanatlije, bacajući svoje proizvode u okupljenu masu. Parada se završava ispred crkve sv. Petra, gde se Sneško smešta na postolje od piljevine visoko dvanaest metara i - raznosi dinamitom! Kada Sneško eksplodira, zima se zvanično završava. Tradicionalno verovanje kaže, što Sneško brže sagori - to će leto biti duže i toplije.

Sudbina Sneška Belića se u novijoj istoriji značajno promenila. Kada su došli u posed jeftinih sirovina za stvaranje umetnosti i savremenijih sredstava ratne obmane, odraslima je Sneško prestao da bude zanimljiv za ozbiljne poduhvate. Zadržao se isključivo kao dečija radost i umetnost. Kao i sve što u svoje ruke preuzmu deca, Sneško je danas simbol igre, porodičnog druženja i veselog prazničnog dekora.

I još nešto, što bi svako dete trebalo da zna…

Najbolji Sneško se pravi dan nakon što je sneg napadao. Zanimljivo je da ga je nemoguće napraviti od veštačkog snega, jer njegova suva i puderasta struktura onemogućava da se delovi dobro zalepe. Pravi Sneško Belić dolazi iz prirode i ne trpi surogate.

U Evropi i Americi, uobičajeno je da se pravi od tri „lopte” koje predstavljaju glavu, torzo i donji deo tela, dok azijski Sneško obično ima okruglu glavu i kupasto telo napravljeno iz jednog dela. Strogi standardi nalažu da nos uvek bude od što veće šargarepe, oči i usta od komadića uglja ili tamnog kamena, i da obavezno na poklon dobije stari šešir i šal od svog tvorca. Sve ostalo je stvar mašte i kreativnosti.

Iako je najvažnije da bude napravljen sa puno ljubavi, valja napomenuti da je i veličina Sneška stvar prestiža. Ne možemo očekivati da ćemo premašiti svetski rekord, ali sa pravljenjem Sneška svakako treba početi ambiciozno, sa što većom i stabilnijom temeljnom loptom. Svetski rekord je postavljen u gradu Batel u državi Mejn 2008. godine, kada je napravljen Sneško visine od preko 37 metara. Zanimljivo je i da je Sneško iz Betela zapravo Sneška, jer je već na prvi pogled jasno da je u pitanju dama. Njene duge trepavice su napravljene od skija, usne od pet u crveno ofarbanih automobilskih guma, a ruke od dva velika stabla četinara. Nazvali su je Olimpija Snežić.

 

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 26.12.2015.
Iako sam imao veoma tužno i teško detinjstvo, ovakve teme bude u meni nešto plemenito i lepo! Kada čovek doživi zrelo doba, gotovo kao po pravilu, često se u mislima ili priči, vraća u taj period života... Mislim da je to zato što je svako dete, od iskona do današnjih dana, simbol nevinosti, čednosti i čistote duše! Na našu opštu žalost, kada odrastemo, u najvećem broju slučajeva, postajemo bića koja su sušta suprotnost onog dečijeg u nama samima...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Praćenje stada je siguran put u prosečnost.

Peti Vilson

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |