Google auto bez vozača- izum koji je pokrenuo etička pitanja masovne robotizacije

Autor AktuelnostiNauka i tehnologija

Google auto bez vozača je već moguće videti na ulicama Kalifornije, Floride i Nevade kao punopravne učesnike u saobraćaju. Jednom kada ova automatizovana vozila postanu uobičajena, postoji mogućnost da će auto kojim neće upravljati vozač, nego robot, biti jedino dozvoljeno vozilo na ulicama. Automatizovana vozila će se kretati  sigurnije i bezbednije, neće im popuštati pažnja niti ih savladati umor tokom vožnje, imaće bolje reflekse i svest (preko mreže) od vozila kojima upravlja čovek. Za dvadeset ili trideset godina, razlika između kvaliteta vožnje čoveka i automata biće toliko velika, da postoji realna mogućnost da će ljudima biti zabranjeno da upravljaju vozilima. Čak i ako bude dozvoljeno, smatraće se za neodgovorno ponašanje, jer će rizik od povređivanja sebe ili drugog učesnika u saobraćaju biti mnogo veći nego kad autom upravlja automat.

Taj trenutak će biti značajan ne samo zbog ukidanja još jedne funkcije koju čovek ima u savremenom društvu, već i zbog gubitka emotivne komponente i etičkog postupanja. Automatizovano vozilo će postupati po unapred utvrđenim standardima što će onemogućiti da npr. propusti nemoćnog pešaka van pešačkog prelaza, ili da prednost autobusu punom đaka na lošem putu i nepovoljnim vremenskim uslovima.

Problem automatizovanja funkcija koje su do sada obavljali ljudi postaje još ozbiljniji ako se razmatra u svetlu vojne industrije. Kada je, i da li je uopšte humano poslati robota umesto vojnika da izvrši zadatak? Roboti mogu biti brži, jači i pouzdaniji nego ljudska bića, imuniji su na napade panike, nedostatak sna i nemaju osvetničke porive. Međutim, kako je Human Rights Watch naveo u svom izveštaju objavljenom prošle nedelje, roboti vojnici su lišeni ljudske samilosti i razuma, pa bi u pogrešnim rukama mogli da izazovu nezapamćena razaranja.

Šta je moguće uraditi povodom toga? Human Rights Watch je kao jedino rešenje predložio „zabranu proizvodnje i korišćenja potpuno autonomnih oružja“. Ova sugestija, iako potkrepljena jakim argumentima izgleda nerealno. Pentagon, nakon ogromnih ulaganja,  sigurno neće odustati od rada na razvoju robotskih vojnika. Po rečima Petra V. Singera, automatizovani vojnik „Predator“ predstavlja samo prvu generaciju i radiće se na daljem usavršavanju ovog prototipa. U svakom slučaju, imaće i podršku javnosti, naročito u krugovima bliskim porodicama američkih vojnika, koji bi radije u rizične misije slali robote nego članove svojih porodica.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Važno je obrazovanje, važne su neke vrednosne, moralne norme, ali one se ne prenose savetovanjem nego načinom življenja. Možda su to danas prevaziđene kategorije. Možda, ali ja ne znam, ne mogu da sagledam ni život ni realnost bez toga. Ipak postoje ustanovljene ljudske vrednosti bez kojih ne može da bude ni napretka u društvu, ni zadovoljnog, ispunjenog pojedinca.

Predrag Miki Manojlović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |