Film Dobra laž (The Good Lie, 2014)

18 Jan 2015
Autor Mirjana
973 pregleda

U trenutku kada je film Dobra laž (The Good Lie) stigao u bioskopske sale širom sveta, pored užasavajuće priče koju je nosio njegova veza sa aktuelnim događajima u Južnom Sudanu je ledila krv u žilama.

Film Dobra laž (The Good Lie, 2014)

Dok filmska publika gleda životne priče mladih azilanata, na stotine stvarnih Mamerea, Džeremaja, Tea i Abitali se u Južnom Sudanu svakodnevno regrutuje u borbene provladine ili pobunjeničke jedinice. Iako je vlada u Najrobiju 2012. godine potpisala akcioni plan po kojem se angažovanje dece u vojne svrhe izričito zabranjuje, UNICEF procenjuje da danas preko 11,000 dece u Južnom Sudanu starosti od 12-16 godina još uvek nosi oružje. Od tog broja, njih bar 3,000 se bori na strani vladinih trupa, a isto toliko u redovima zloglasne pobunjeničke Bele Armije. Ostali su regrutovani u brojne frakcije pobunjeničkih grupa kojima se ne zna ni broj ni opredeljenje. Kako je nivo vojne obuke koju imaju minimalan, deca koja su uglavnom oteta i protiv svoje volje zadržana, koriste se kao bombaši samoubice i živi štitovi u vojnim akcijama. Njihova poslušnost se osigurava nasiljem, ucenama i sporadičnim ubistvima neposlušnih za primer i zastrašivanje ostalih.

Film Dobra laž prati živote grupe siročadi koja su zahvaljujući nadljudskim naporima uspela da izbegnu sigurnu smrt i pešice pređe hiljade kilometara kroz pustinju i ratne zone da bi se domogla izbegličkog kampa u Keniji. U kampu su proveli celo detinjstvo, čekajući da kao na lutriji uđu u kvotu koja se transportuje u SAD-e, u sklopu programa Izgubljeni dečaci Sudana (The Lost Boys of Sudan). Program za spasavanje siročadi iz Drugog sudanskog građanskog rata (1983-2005), kada je 4,000 dečaka bez roditelja (od procenjenih 20,000) transportovano u SAD da bi izbegli nasilnu regrutaciju obeležio je termin „izgubljeni dečaci“, kako su ih nazvali radnici Crvenog krsta angažovani u izbegličkim kampovima.

Film Dobra laž se konkretno bavi problemima iz tog perioda, ali je termin „izgubljeni dečaci“ ponovo zaživeo u upotrebi nakon nasilja koje je zavladalo u ovom delu sveta posle rata između Sudana i Južnog Sudana (2011-2013) i obnavljanja prakse regrutovanja dece.

Dva mladića, Ger Duany koji glumi Džeremaju i Emanuel Jal u ulozi Paula, nisu samo glumci. Oba su azilanti koji su u sklopu programa Izgubljeni dečaci Sudana došli u SAD-e nakon pakla kroz koji su prošli kao deca vojnici. Radnja filma Dobra laž je fikcija, ali je zasnovana na iscrpnom istraživanju koje je sprovela scenaristkinja Margaret Nagle intervjuišući stotine svedoka sudanskog ratnog pakla. Radnja filma počinje u sudanskom selu gde dva dečaka (Teo i Mamere) i devojčica (Abital) postaju siročad kada pobunjenička grupa ubija skoro sve stanovnike sela. Na putu ka izbegličkom kampu Kakuma u Keniji deca upoznaju još dva dečaka (Džeremaju i Pola) i gube Tea koji se predaje pobunjeničkoj grupi da bi skrenuo pažnju sa ostale dece i spasao ih. Nakon smrti oca, poglavara sela, dečak Teo je preuzeo ulogu vođe i žrtva koju je svesno učinio bila je deo moralnog kodeksa njegovog plemena. Radnja se nastavlja trinaest godina kasnije, kada imena dece dospevaju na listu za transport u SAD-e.

Ovaj film nije ni samo ratna, ni samo afrička priča. Snažno je prožet sociološkim temama, naročito u delu koji opsuje život sudanskih dečaka, sada već punoletnih mladića, u Kanzas Sitiju gde su smešteni po dolasku u Ameriku. Tu se sreću sa pojavama koje su im potpuno strane: prekidačima za svetlo, telefonom, hranom koju nikada nisu videli i ljudima koji žive na način koji ih ostavlja u čudu. Dok u srcu osuđujemo površnost, bahatost i nerazumevanje okoline razmažene razvijenim kapitalizmom prema njihovom nepoznavanju zapadne civilizacije i načina života, u glavi nam je jasno da je empatija koju kao gledaoci osećamo rezultat potresnih informacija dobijenih u prvom delu filma. Ono što poražava je saznanje da o prošlosti stvarnih ljudi koji kroz naše živote prolaze kao izbeglice, azilanti i slični nevoljnici znamo veoma malo, što najčešće određuje i naš odnos prema njima.

Dobra laž nije film uz koji ćete zaplakati. Paralisaće vas strahote kroz koje danas, u svetu koji smatramo civilizovanim, ljudi prolaze, ali će vas i zadiviti snažna volja za opstankom koju u sebi imaju ova nesrećna deca, njihova čistota, iskrenost i čast koja će mnogo puta biti na iskušenju. Naučićete mnogo o hrabrosti, bezuslovnoj ljubavi i dostojanstvu, vrednostima koje život u današnjem razvijenom društvu briše kao gumicom. Možda je pretenciozno konstatovati da posle ovakvih filmova postajemo bolji ljudi, ali naše tkanje svakako postaje čvršće, a propusna moć za besmislene probleme sa kojima se svakodnevno opterećujemo daleko manja.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru